РТРС, 16. 1. 2025, Сјећање на страдале Србе у Скеланима 1993 – Свједоци умиру, а казне још нема [Мапа] – На данашњи дан

Скелани, парастос Фото: РТРС

У Скеланима код Сребренице обиљежене су 32 година од страдања 69 мјештана које су убиле муслиманске јединице из Сребренице 16. јануара 1993. године. Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким логорима, а њих четворо још се воде на попису несталих.

Служењем парастоса, одавањем почасти жртвама, прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа код Централног споменика у Скеланима код Сребренице данас су обиљежене 32 године од страдања овог мјеста и околних села.

Парастос је служен за 305 српских страдалника из овог мјеста и околних села у протеклом рату, од којих је 69 убијено 16.јануара 1993. године.

Осим чланова породица убијених и великог броја грађана, присуствовао је и потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић, изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ Бошко Томић, предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић, предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац.

Мост у Бајину Башту преко којег су цивили једино могло побјећи у Србију био је под сталном снајперском ватром. Управо на овом мосту убијени су петогодишњи Александар Димитријевић и његов брат Радислав који је имао 12 година. Да ли су они били легитимни војни циљ?

– Ако хоћете на пређете преко моста на Дрину и да сачувате живу главу, а они вас убију, затим вас убију на кућном прагу, истребљење жена дјеце, то се сматра геноцидом – истиче Петко Ранкић.

Скелани су само једно од бројних нападнутих српских села током зиме 1992. и 1993. године.

– Као и у свим српским селима, и у Скеланима су убијали редом и жене и дјецу. И кад погледате ове злочине сви они имају елементе геноцида, Александар од пет година убијен је снајпером, а његов брат Радислав од 12 година убијен је исти дан. На данашњи дан заробили су 30 Скеланаца. Половину су побили, а четворо се и данас води као нестало – истакла је предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунац Радојка Филиповић.

Док је Српске и њених институција, злочин у Скеланима неће бити заборављен, а српски народ никада неће престати тражити правду – поручено је у Скеланима.

– Ми ћемо се и даље окупљати и инсистирати. Није да смо оптимисти, али не смијемо одустати и нећемо одустати. Овдје је све јасно. Постоје жртве које су цивили, евидентно је и сто посто утврђено да се десио ратни злочин. Зна се ко су били налогодавци и непосредни извршиоци – нагласио је Остојић.

Исидора Граорац, предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца нагласила је да породице страдалих највише боли што против одговорних нема судских процеса упркос свим доказима.

– То је оно што све нас, представнике породица, друштво и Србе боли, због чега подижемо свој глас. Ова прича о страдању Срба у Подрињу, дакле, превасходно цивила, јер говоримо о дјеци која су страдала само зато што су бјежали у слободу и тражили начин да избјегну ножеве Насера Орића и његових крвника. Због тога је врло важно да све ово што се дешавало преносимо са кољена на кољено, да причамо о томе и да потмци знају шта је било, да спријечимо ако је то икако могуће сваки сљедећи злочин – рекла је Граорчева.

На Централно спомен обиљежје, на којем су уклесана имена страдалих у Скеланима од 1992. до 1995. године, положени су вијенци и цвијеће.

 

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде