Спомен, илустрација Фото: Фонет
Прошло је 29 година од бруталног убиства 16 Срба, чланова породица Сердар, Тепић и Бенцун у селу Сердари у општини Котор Варош.
У знак сјећање на цивиле које су на данашњи дан 1992. године, убили припадници муслиманских снага, код спомен-обиљежја у селу Сердари и на мјесном гробљу Кукавице служен је парастос.
Жена којој је пред очима убијена породица – Радмила Сердар, једина је огњиште напустила жива. Рањена више пута.
И трудна. О страхоти коју је преживјела тог 17. септембра 1992. године, Радмила је пред нашом камером свједочила непосредно након злочина.
– Одмах су њу убили рафалом, ту заову Радмилу. Онда су све остале рафалом прешли, по тој дјеци. Онда, ја како сам пала, како су ме гелери погодили у десну ногу, тако сам пала на лијеву руку. Нисам се јављала. Направила сам се да сам мртва. Онда су мене сасјекли рафалом, тако да су ми захватили руку и дојку – описала је догађај Радмила Сердар (из архива РТРС 1992. године)
Радмила од тада не живи у Сердарима. Недалеко од њеног некадашњег дома, подигнуто је спомен-обиљежје – нијеми подсјетник на злочин, са исписаних 16 имена. На споменику и име Раденка и Боривоја Сердара, двадесетогодишњих младића који су убијени десетак дана раније.
– Пошли су на дужност, они су их сачекали и убили. Онда су нас након десет дана овдје окружили, ту сам била ја, моје двије кћери, комшинице. Доста их је побило а и остало је нешто живих – прича Невенка Сердар, мајка Раденка Сердара.
Да злочинци, међу којима су били и комшије породица Сердар, Тепић и Бенцун, нису бирали мету, потврђује и податак да је најмлађа жртва имала само четири године, а најстарија 60.
– Овдје се десио и послије рата злочин, зато што је много већи број жртава него што су злочинци добили година затвора. Све се зна ко је, само један је процесуиран и одговарао – истакао је Миладин Савановић, предсједник Борачке организације општине Котор Варош.
И то тек 24 године након што је његово и име саучесника у злочину Радмила Сердар јавно изговорила.
– Планинчић Фикрет. Смајић Мирсад и Ћехић Бесим. Они су лично били у мојој кући – навела је 1992. године Радмила.
Само је Фикрет Планинчић осуђен.
И то на 11 година затвора. Апелационо вијеће Суда БиХ тада је ослободило Сеада Мензила и Мирсада Ватрача који су првостепеном пресудом били осуђени на 11, односно 10 година затвора.
