РТРС, 21. 4. 2025, Обиљежене 83 године од страдања Срба у Бијелом потоку [Мапа]

Помен, илустрација Фото: СРНА

У бањалучком насељу Бијели Поток служен је парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје поводом 83 године од страдања 54 Срба из тог мјеста, које су убиле усташе у Другом свјетском рату.

На други дан Васкрса, највећег хришћанског празника, усташе су без милости угасиле живот 54 Срба. Мјештани насеља Бијели Поток тог 5. априла 1942. године страдали су од руке комшија, а највећу жртву претрпјеле су породице Вујасиновић, Богојевић, Ћурлић и Милинковић.

– Ту имам свог рођеног брата од годину дана који је заклан, другог брата и три сестре. Од моје породице њих 31 – рекао је предсједник Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора Бијели Поток Бранко Милинковић.

Он је подсјетио да су усташе прво дошле до породице Вујасиновић, коју су убили без испаљеног метка, послије су убили и Богојевиће, а онда Милинковиће, њих 31.

– Мом брату од годину дана су одсјекли главу. Шта је дијете било криво? Овдје ми је заклана сестра од 20 година која је молила усташу да је не убије, али он је узео пушку и ударио је кундаком у прса. Она је пала и усташа ју је заклао, рекао је Милинковић.

Жртве овог монструозног злочина страдале су два пута, први пут тог 5. априла, а други пут од тишине. О стравичном злочину није се говорило деценијама.

– До деведесетих година о овим злочинима се уопште није причало и ми смо нажалост морали да поново учимо своју историју. У због тога заиста сматрам веома важним како до сада, тако и данас и наредних деценија па и вијекова да са нашом СПЦ обиљежавамо и кроз парастос и полагање вијенаца присјећамо се њихових жртава – навео је предсједник Скупштине града Бањалука Љубо Нинковић.

У знак сјећања на невино пострадале, уз помоћ тадашње администрације града Бањалука, 2002. године, откривен је и освештан споменик у насељу Бијели Поток.

– Онај народ који не памти своју историју, она ће му се поновити, то је сасвим сигурно и то је обавеза према тим жртвама које су страдале ни криве ни дружне. То су људи који су живјели овдје у селу и никоме ништа нису урадили – рекао је бивши градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић.

Идентитет и историју од уништења и заборава чувају и чуваће млађи и будући нараштаји.

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде