У Бољанићу код Добоја прошле седмице обиљежено је 77 година од највеће акције спасавања савезничких авијатичара у окупираној Европи у Другом свјетском рату. Доносимо вам причу о капи америчког пилота која је тренутно једини материјални доказ тадашњих дешавања у овом озренском селу.
Капа је припадала Ђорђи Софренићу из Бољанића, који је у вријеме спасавања савезиничких пилота имао 10 година. Његов син Зоран капу је сачувао до данас.
– Један од пилота је покојном оцу поклонио пилотску капу у знак неке пажње и захвалности мјештанима Бољанића за учињено, за спасавање, за храну – прича Зоран Софренић.
Непознато је име пилота, али се зна да је био Американац и да је сваке недјеље са Ђорђевим оцем Митром Софренићем ишао у цркву на молитву. Када је почела евакуација Митар је синове Марка и Ђорђу повео да испратe пилотa, али их је спријечило обезбјеђење. Међутим, дјед Митар није одустајао.
– Ипак је успио да дође, све се то смирило и иза паса је извадио свој џепни сат и поклонио га том пилоту, а пилот је скинуо своју капу и ставио на главу стрицу Ђорђи, тад десетогодишњем дјечаку – каже Раде Софренић.
И није то једини дар савезничких пилота који су у знак захвалности за храну, одјећу и заштиту сеоском становништву у Бољанићу поклањали пилотске чизме и блузе, али јесте једини сачувани предмет. Тренутно краси етно собу у основној школи.
– У нашим крајевима капа је једини доказ, међутим ево неки дан смо дошли до сазнања која ће ићи на провјеру, у мјесту Булетић код Теслића су нађени дијелови неког авиона – наглашава Небојша Панчић, директор О.Ш. „Петар Петровић Његош“ у Бољанићу.
Док прича о капи Зоран се присјећа како је његов отац Ђорђе био љут и разочаран када су амерички пилоти бомбардовали Србе. Ту неправду, да их бомбардују они чије претке су спасавали ризикујући и своје животе, тешко је подносио.
– Покушао је да успостави контакт са неким од пилота за вријеме бомбардовања Србије да би се нешто урадило на томе, чак је писао писмо америчким пилотима – наглашава Зоран Софренић.
У акцији „Халијард-ваздушни мост“ 1944.и 1945. године спасено је 600 савезничких авијатичара. Са импровизованог аеродрома у Бољанићу одлетјело их је 60, а остали су евакуисани из села Прањани код Горњег Милановца у Србији.