Логор Јастребаррско за српску децу, картони преминулих Фото: Архива
У Скупштини Србије почела је Међународна научна конференција „Јасеновац – Аушвиц Балкана – преживјела дјеца логораши свједоче“. Учесници су подсјетили на злочине над Србима, Јеврејима и Ромима, почињене на територији НДХ, уз поруку да се страдања не смију заборавити и да се не смију дозволити покушаји ревизије историје.
НДХ је једина држава на свијету која је на звјерски начин уништила петину сопственог становништва без шире осуде и казне, а оно што нису стигли да ураде током два свјетска рата урадили су у рату `90. година, Бљеску и Олуји, речено је на конференцији која је окупила учеснике са више континената. О усташким злочинима у НДХ свједоче и преживјела дјеца – логораши, као и потомци жртава.
– Ту је страдала и готово цијела моја породица – отац, мајка, сестре и два брата, а ја са седам година послије збјега на Петровој гори усташе одводе у дечји усташки логор Јастребарско. НДХ је једина држава у свијету која је имала концентрационе логоре за дјецу – прича Гојко Рончевић Мраовић, преживјели логораш и директор Института „Диана Будисављевић“ за истраживање дјечјих логора смрти.
Данијела Данон, генерални секретар Савеза јеврјских општина Србије, потомак рабина убијеног у Јасеновцу, изгубила је око 60 најближих рођака.
– Лично се осјећам донекле недостојном да говорим у име оних који су страдали, макар и као потомак кога је заувијек обиљежила смрт 60 чланова моје породице, несталих у логорима Ђаково, Стара Градишка, Јасеновац и Аушвиц – прича Данон.
На територији НДХ страдало је више од 74.000 дјеце, од чега само у систему логора Јасеновац – 19.432. Тачан број убијених на простору НДХ никад није утврђен, дио грађе је уништен, а симбол страдања су дјеца са Козаре.
– Са тог подручја Козаре убијено је 11.000 те дјеце, око 6.000 мушкарчића и 4.000 дјевојчица именом и презименом, и сви су идентификовани изузев 18 дјеце, а дјеца су били у пеленама па до 14 година – истакао је историчар Антун Милетић.
Темом страдања бавиће се и нови филм Лордана Зафрановића. Глумац Џек Димић има и лични мотив учешћа у пројекту.
– Мој отац је враћен из логора Јасеновац и отишао у логор Церовљани, са својом мајком и породицом, и њему су убили мајку на његове очи – прича Димић.
Почињена недјела захтијевају много више од људске правде и вапе за космичком правдом, а наша мисија је да се заустави искривљавање историје и историјског сјећања, поручују учесници. Биће усвојена и Резолуција о усташком инфантициду НДХ над српском, јеврејском и ромском дјецом у дјечјим логорима смрти.
– Надам се да ће овакве конференције и овакви скупови допринијети да се освјестимо, да се ујединимо и да заједно урадимо оно што морамо да урадимо, а то је да поштујемо себе – прича Драгољуб Ацковић, генерални секретар Европске ромске уније.
Покренута је иницијатива да се 28. април прогласи Даном геноцида над Србима, у знак сјећања на први усташки геноцид почињен у Гудовцу код Бјеловара 1941. године.
