У Броду је обиљежена 31 година од агресије Хрватске на ову општину, што је представљало увод у почетак рата у БиХ и најсвирепије злочине који су се догодили на том подручју.
Служен је парастос за 224 убијена војника и цивила и положени вијенци на спомен бродским ослободиоцима.
Стана Дујанић и данас тражи правду за свог сина Мирослава, који је имао само двадесет година, када су га на данашњи дан паравојне оружане формације из Хрватске, прво убиле па запалиле. Прича Стана, да и дан данас није тачно сигурно како је преминуо.
Услиједило је протјеривање 12 хиљада Срба, а затим шестомјесечна окупација и невиђено страдање Срба овог дијела Посавине.
У 10 логора било је затворено преко двије хиљаде српских цивила Брода и околних општина. Малтретирани су и мучени на свиреп начин противно свим међународним конвенцијама.
Предсједник Удружења логораша Брода Ане Михајлов каже да је било перко 50 начина за свирепа мучења, а да су жене преживљавале и највећи дио сексуалне тортуре.
Страдање српског народа овог подручја за Брод имају трајни значај и вјечну опомену свим Србима.
Зоран Видић, начелник Брода истиче да 3. март треба да остане свима у колективном памћењу, те да свима треба да остану на уму јунаци који су дали своје животе за слободу.
Наредних дана услиједили су напади на околна српска села. Током 1992. године у Сијековцу убијено је 46 српских цивила. Најмлађа жртва имала је 17, а најстарија 72 године.