РТРС, 5. 6. 2022, Нема казне за одговорне за страдање Срба у Зеници

Спомен, илустрација Фото: Глас Српске

Навршило се данас 30 година од напада муслиманских снага на српско становништво на подручју Зенице, којим је отпочело страдање и етничко чишћење око 28.000 Срба са њихових вјековних огњишта, а ни данас нема казне за одговорне.

До данас нису процесуирани одговорни за злочине и убиства српских цивила у Музичкој школи, у просторијама Војне полиције, Казнено-поправном заводу, другим објектима у граду, као ни за бруталне ликвидације у селима у околини Зенице.

Народни посланик Срђан Тодоровић рекао је Срни да је срамотно што за страдање српских цивила ни послије 30 година нису кажњени одговорни, попут садашњег бошњачког члана Предсједништва БиХ Шефика Џаферовића, који је као високопозиционирани у тадашњем Центру служби безбједности Зеница био директно одговоран за безбједност становника, а тиме и директно одговоран за злочине почињене над Србима у Зеници.

За све страдале српске цивиле данас је у Храму Рођења Пресвете Богородице у Зеници служен парастос којем је присуствовао и Тодоровић.

Он је потом са избјеглим Зеничанима Владимиром Веселиновићем и Јадранком Микеревић спустио вијенац у ријеку Босну са жељезничког моста у Луковом пољу, са којег су муслиманске снаге извршиле прве нападе на српска насеља Дривуша и Распоточје.

Владимир Веселиновић, који је из Зенице избјегао 1993. године, рекао је да су први напади кренули на српска насеља Дривуша и Распоточје, да је на данашњи дан прије 30 година ухапшен његов дјед и спроведен у логор за Србе у павиљону „Пет“ у Казнено-поправном заводу, који је имао срећу да преживи, али уз здравствене посљедице узроковане свакодневним мучењем.

Јадранка Микеревић, која је из Зенице избјегла у новембру 1992. године, није смогла храбрости да послије 30 година посјети кућу у насељу Свиће.

Тодоровић, Веселиновић и Микеревићева су током боравка у Зеници застали поред некадашњег логора Музичке школе и минутом ћутања одали почаст свим страдалима.

Парох Храма Рођења Пресвете Богородице у Зеници Марко Малеш рекао је да је остало око 1.500 Срба, махом старијих лица, сконцентрисаних у граду, док су села готово пуста.

Он је додао да се на прсте једне руке може избројати број крштења или склопљених бракова.

У Зеници је, према попису из 2013. године, евидентирано 2.409 Срба, док их је прије ратних сукоба 1991. године било 22.433, не рачунајући оне који су се изјашњавали као Југословени.

Жалбено вијеће Хашког трибунала је 22. априла 2008. потврдило дио пресуде бившем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Енверу Хаџихасновићу због пропуштања кажњавања одговорних за малтретирање заробљеника у Музичкој школи у Зеници.

Правосуђе БиХ није реаговало ни на текст објављен у медијима о извјештају Мисије Конференције за безбједност и сарадњу за БиХ из септембра 1992. године, који свједочи о монструозним злочинима над Србима и њиховом спаљивању у високим пећима у Жељезари, који је некадашњи потпредсједник ФБиХ Мирсад Кебо уз многе друге доставио Тужилаштву БиХ.

Ни данас није ријешен у јавности познат случај страдања чувеног зеничког офталмолога Вељка Сладојевића, који је био начелник Службе за очне болести зеничке болнице, чије је тијело пронађено код Травника и сахрањено тек 2010. године.

Једна од претпоставки је да је Сладојевић 1993. одведен с кућног прага и ликвидиран да би се у његов стан уселио један од команданата такозване Армије БиХ, али је и тај случај заташкан.