Срби у Херцеговини присјећају се жртава јунских покоља из 1941. године, у којима су усташе на бестијалан начин, бацањем у крашке јаме, убили неколико стотина људи. У селу Капавица код Љубиња служен је парастос за 115 жртава, које су усташе на Тројичин дан поубијале или живе бациле у јаму.
Сјећање на крваво прољеће 1941. године, када су ни криви ни дужни, домаћини, синови, браћа, очеви, одведени из својих кућа, затворени, мучени, а потом убијени у јами Капавица, и данас је живо.
Овај злочин обиљежио је животе и те и каснијих генерација. Љубану Буквићу убијен је отац, и неколико рођака.
Усташе, углавном комшије, муслимани и Хрвати из Љубиња и околних села, 8. јуна 1941. године на стратиште су везане повели око 170 људи.
Више од 70 их је бачено у јаму, а остале су поубијали на оближњој ливади. Дио људи се успио спасити бјекством, и касније посвједочити о свему што су преживјели.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Потомци не заборављају своје претке. Вукан Климента носи име убијеног дједа.
За невине жртве сулужен је помен и упаљене свијеће. Јама Капавица једно је од бројних стратишта и јама које су усташе одмах по оснивању Независне Државе Хрватске претвориле у масовне гробнице херцеговчаких Срба.