У порти Цркве Светог Пророка Илије у сребреничком селу Крњићи служен је парастос за 24 српска цивила и војника из овог села, од којих су 17 убили припадници муслиманских снага из Сребренице 5. јула 1992. године.
Чланови породица страдалих, делегације општине и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата из Сребренице положили су цвијеће уз спомен-плочу у порти овдашње цркве коју су подигли мјештани, уз помоћ Борачке организације и Владе Републике Српске.
Тиме је одата почаст страдалима и обиљежене 32 године од свирепог убиства мјештана овог српског села.
Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић рекао је да су Крњићи једно у низу сребреничких села у којима су муслиманске снаге починиле стравичне злочине и да је ту извршено етничко чишћење.
Он је рекао да правосуђе БиХ на све начине опструише подизање оптужби и процесуирање злочина почињених над Србима и на тај начин штити злочинце.
– Тако настоји временом створити своју нереалну и пристрасну слику о карактеру рата у БиХ на основу пресуђених починилаца злочина, међу којима нема Бошњака-муслимана, који су у средњем Подрињу починили бројне масовне злочине над српским становништвом, међу којима је и овај у Крњићима гдје су убијали и спаљивали непокретне старце и жене – истакао је Којић.
Муслиманске снаге су 5. јула 1992. године упали у српско село Крњићи гдје су поубијали све становнике које су стигли, а углавном су то били старији цивили.
Тог дана, између осталих, убијен је непокретни сеоски учитељ у пензији Васо Парача, чије је тијело спаљено на ватри коју су у кући наложили његови бивши ученици.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Неке од жртава пронађене су унакажене и у фази распадања тек 15 и више дана након убиства.
Преживјели мјештани Крњића причају да су тог трагичног дана, осим учитеља Васе, убијени директор школе у Скеланима Раде Тримановић, старица Сока Вујић, те свештеник Бобан Лазаревић који је убијен док је обављао вјерски обред.
Муслиманске формације су пре Крњића, током маја и јуна те године уништиле српска села Гниону, Гостиљ, Студенац, Виогор, Ковачице, Осредак, Чумавиће, Ораховицу, Пећишта, Бојну, Карно, више села на простору Осата, те Ратковиће, Брежане и још десетак засеока у сребреничкој општини, те Лозницу, Загоне и још неколико села у братуначкој општини, убијајући српско становништво које није успело да се склони и побегне.
Као и у осталим српским селима око Сребренице, у муслиманском нападу опљачкана је сва покретна имовина, а попаљена и уништена непокретна имовина како би се уништили трагови српског постојања на овом простору.
За злочине над цивилима у Крњићима нико није одговарао као ни за бројне масовне злочине које су над Србима у средњем Подрињу починиле муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића.