Прошле су 74 године од усташког покоља у бањалучком насељу Дракулић, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац.
У раним јутарњим часовима, 7. фебруара 1942. године, усташе су без иједног испаљеног метка, убиле више од 2.300 Срба, међу којима и 551 дијете.
Годишњица овог страшног злочина обиљежена је Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија, а на спомен-костурници у Дракулићу служен је парастос за невино убијене Србе.
Мјештани Дракулића, Мотика и Шарговца уједињени су у сјећању на кобни 7. фебруар ’42. Дан на који су од усташке руке страдали њихови најмилији, ближи и даљи рођаци. Да неке ране никада не зацијеле свједочи Слободан Брковић. Изгубио је седам чланова породице, а на кожи и даље носи ожиљке од усташког ножа.
– Имам једанаест убода. Мени су плућа прободена, ребра, цријева… Ни дан данас не знам како су ме ти љекари скрпили – каже Брковић.
Масовни усташки покољ Срба на кућним огњиштима у једном дану који је извршила Павелићева НДХ, избјегао је тада деветогодишњи Миле Панић.
– Мани су убијене двије рођене сестре, заклане су у селу Мотике. А оца су ми убили у Раковцу, крампом – са болом се присјећа Панић.
На уснулу нејач усташе су насрнуле сјекирама, ножевима, крамповима. Све то под командом натпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића, из тзв. Тјелесног здруга Анте Павелића. Неки од починилаца злочина, као и локалне усташе који су учествовали у пљачки имовине побијених Срба остали су на слободи, а поједини су, по националном кључу, чак и добили функције у комунистичкој власти.
Миленко Савановић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, истакао је да су на овом простору, нажалост, историјски укорјењене навике са предрасудама мржње, зла и убијања.
– И то нас све опомиње да никада не смијемо заборавити, да морамо свакодневно упозоравати и боље учити своју историју да нам се тако нешто не понови – реакао је министар.
У знак сјећања на убијене Србе, служена је Света литургија у храму Светог великомученика Георгија. Обиљежавању је присуствовао и српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, а цвијеће су на спомен-костурници положиле делегације Владе Српске, градске управе, као и удружења проистеклих из рата.