РТРС, 8.9.2017, Научни скуп у Загребу о јасеновачким жртвама

Црква Рођења Светог Јована Претече у Јасеновцу Фото Р. Крстинић, Политика

Црква Рођења Светог Јована Претече у Јасеновцу Фото Р. Крстинић, Политика

Симпозијум о страдању народа у 20. вијеку „Ново-мученици – поли-перспетива“ одржан је у Загребу. Организатори су Одбор за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, и београдски Музеј жртава холокауста.

Симпозијум о страдању народа у 20-ом вијеку „Ново-мученици – поли-перспетива“ одржан је у Загребу. Организатори су Одбор за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, и београдски Музеј жртава холокауста.

Главни излагач била је Петра Хелт, редовни професор Јерусалимског универзитета, која је изнијела тезу „Савремено схватање мученика у Јудаизму и Хришћанству“.

„Требало би бити познато шта се у Јасеновцу десило Србима, како би се спријечила њихова патња у будућности“, навела је Петра Хелт са универзитета у Јерусалиму.

У дискусији су учествовали потомци жртава холокауста, али и потомци оних који су били на страни злочинаца. На крају, закључак је био исти.

„Докле год не развијемо, као што су Нијемци развили ту способност аутокритике, ту способнос рефлексије, ми ћемо тапкати у мјесту“, рекао је Драго Пилсел, новинар и публициста.

Неопходно је открити истину о страдањима српског народа са ових простора, како се она никад не би поновила, поручено је са данашњег скупа.

С тим у вези, овај симпозијум потребно је посматрати у контексту подизања свијести о ономе што се десило у Другом свјетском рату.

„Мислим да нам је свима потребно више едукације младих на том плану, то је једна обавеза“, навела је Мира Николић.

„Страдање Српског народа у Другом свјетском рату није власништво нити Србије, нити Републике Српске, него све и једног Србина на свијету, и ми сви треба да дамо свој допринос“, каже Дарко Бањац, посланик у Народној скупштини Републике Српске.

Научни скуп организован је у оквиру обиљежавања Светих новомученика Јасеновачких, уз посебан осврт на 75. годишњицу страдања народа са Козаре, који је био највећа жртва Јасеновца.

„Козара јесте симбол страдања, али је с друге стране и симбол побједе, и ми не да обиљежавамо само 75 година страдања Козаре, него и 75 година отпора“, навео је епископ Пакрачко-славонски Јован.

Централна прослава Светих великомученика Јасеновачких биће уприличена сутра светом архијерејском литургијом  у Манастиру Светог Јована крститеља у Јасеновцу.

 

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed