РТРС, 9.5.2017, Приказан филм „Завештање“ о усташким звјерствима [Видео]

Цвијета Бабић из села у близини Козарске Дубице преживела је седам логора.Tроје њене деце је убијено. Фото: Produkcija Terirem / Спутњик

У Бањалуци је вечерас поводом 9. маја – Дана побједе над фашизмом приказан филм аутора Ивана Јовића „Завештање“ у којем људи који су преживјели звјерства усташког терора у Независној Држави Хрватској током Другог свјетског рата говоре о страдањима којима су били изложени.

Јовић је прије пројекције у Јеврејском културном центру „Арие Ливне“ рекао новинарима да је ријеч о архивско-документарној грађи која је кориштена, снимана и монтирана од 2012. до 2015. године, а која подразумијева 450 сати снимака у којима 94 свједока говоре о усташком терору.

„У филму пет свједока говоре о својим мукама, а од 450 сати снимљеног материјала, издвојили смо 88 минута за филм. Ово је за све нас био велики и мукотрпан посао, који је сада доведен до краја“, навео је Јовић.

Он је истакао да радња филма говори о три историјска аспекта – предратном, ратном и поратном.

Јовић је нагласио да ће филм, који је имао премијеру у Београду, а био приказан и у Загребу, имати и једну од већих свјетских премијера у Москви средином јуна.

Даница Праштало, рођена у селу Агинцима у општини Козарска Дубица, један је од актера филма у којем говори о страдању своје породице које је почело након што је са родитењима, братом и двије сестре 1942. године заробљена на Козари.

Прашталова је испричала да су најприје одведени у мјесто Церовљане, гдје су усташе њеног оца Милоша смјестиле у вагон, након чега никада нису чули за њега.

„Мајка Анђа отишла је са нама у Сисак, одакле су је одвели у Њемачку, а ми, дјеца, отишли смо у Загреб, гдје смо били у два логора, те смо превезени у Јастребарско. Не могу рећи којег тачно датума се то догодило, али све се дешавало 1942. године. Ја сам тада имала девет година, брат Мићо седам, сестра Милица пет, а Љубица, коју никада нисмо нашли, имала је двије године“, присјетила се Прашталова.

Она каже да су се у логору Јастребарско налазиле часне сестре које су мучиле дјецу – спавала су на прућу, без покривача, те да су приликом туширања пуштале најприје ледену воду, а затим врелу, која их је „шурила“, након чега су се ужасно гласно смијале.

Прашталова је навела да је њихова мајка након ослобођења дошла из Њемачке, да је најприје пронашла сина у Хопову, ћерку Милицу у Јастребарском, а њу много касније јер је у међувремену била прекрштена и дато јој име Данена Каваларић, од оца Фрање и мајке Агнезе.

„Та породица је имала два сина који су били усташе и који се нису вратили, а ја сам често помислила да су ме они одвели са Козаре. Мајка ме је једва нашла посредством Црвеног крста“, испричала је Прашталова.