РТРС, Агенције, 16. 3. 2024, Двије деценије од погрома над Србима на Косову и Метохији

Погром на Косову и Метохији 17. 3. 2024. године Фото: РТ.рс

Прије 20 година, 17. и 18. марта 2004. године, над Србима Косова и Метохије догодио се погром у коме је 16 Срба убијено, на стотине повријеђено, 4.000 протјерано, а уништено је више од 1.000 кућа, цркава, манастира, светиња.

Етнички мотивисана ерупција насиља Албанаца над Србима, изазвана је, осим страховитом мржњом, медијском кампањом која је приказивала да су албански дјечаци наводно натјерани у Ибар. Извјештавање албанских медија било је тенденциозно и сасвим неистинито.

Током својеврсне Кристалне ноћи, како се изразио један од званичника КФОР, марта 2004, над Србима, њиховим домовима, имовином, светињама и споменицима, са Косова и Метохије трајно је протјерано 4.012 Срба.

Већина жртава били су недавни повратници, углавном из 2003. године.

Мартовски погром 2004, био је заправо други велики погром који су локални Албанци починили над Србима Косова и Метохије у новијој историји, послије оног по агресији НАТО-а на Србију, односно СРЈ 1999. Током јуна 1999. године изгнано је, у присуству међународних војних снага, приближно четврт милиона Срба и других неалбанаца.

Призрен, Поткаљаја, непосредно после мартовског погрома 2004, Област заштите КФОР-а Фото: интернет

Током насиља на КиМ 17. и 18. марта 2004. убијено је најмање 27 особа, од којих 16 Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с припадницима међународних снага безбједности.

Услиједили су напади на Србе у низу мјеста широм КиМ, у Липљану, Обилићу, Зубином Потоку, Лапљем селу, Чаглавици. Процјењује се да је више од 50.000 Албанаца учествовало у погромима 17. марта.

Паралелно, нападнути су Срби преостали у Приштини, на њих је пуцано и нападани су хладним оружјем. Припадници КФОР, углавном ирска формација, након вишечасовне интервенције, евакуисали су тамошње Србе. Хулигани су се потом усмјерили на цркву Христа Спаса, коју су демолирали и запалили.

Током вечери услиједили су напади на цркве и манастире. Запаљена је, осим бројних српских домова широм КиМ, и Богородица Љевишка у Призрену, као и Богословија и Саборна црква Светог Георгија. Уништени су Манастир Светих Архангела и Црква Светог Спаса. Обје српске цркве у Косову Пољу су такође запаљене.

У Липљану су убијене четири особе српске националности и спаљене куће. Све српске куће у селу Свињаре код Вучитрна, спаљене су. У Призрену је спаљено 56 српских кућа и пет цркава, међу њима и Богородица Љевишка, са непроцјењивим културним и историјским насљеђем. Демолирани су и запаљени сви објекти Српске цркве у Призрену, Црква Светог Спаса, Црква Светог Георгија, храмови посвећени Светом Киријаку и Светом Николи, као и манастир Светих Архангела код Призрена. Локални КФОР, састављен од Нијемаца, није интервенисао.

Напади, паљевине и пљачке настављени су 18. марта у Урошевцу, Племетини, Угљарима, Косовској Митровици. Јављено је да у мјесту Облић, сјеверозападно од Приштине, више нема Срба.

Запаљена је црква Светог Саве у Косовској Митровици, црква Светог Николе у Приштини. Монахиње манастира Девич евакуисали су дански припадници КФОР, а манастир је опљачкан и запаљен.

Свети Архангели, Призрен, шиптарски погром 2004. године Фото: Политика

Командант Јужног крила НАТО-а Грегори Џонсон изјавио је да насиље које не престаје на Косову указује на постојање организованог обрасца, а сутрадан је оцијенио да је масовно насиље које траје на Косову „етничко чишћење“.

Албанци су спалили или дигли у ваздух 30 српских цркава, оштетили 11 цркава и манастира и уништили 286 кућа.

Богородица Љевишка, била је епископско средиште српске цркве у средњем вијеку. Раскошнију форму добила је у вријеме Краља Милутина (1282-1321) мада је и раније била архијерејско средиште призренског епископа. Године 2006. стављена је на листу споменика под заштитом УНЕСКО.

Погром албанских екстремиста над Србима 17. и 18. марта 2004. на Косову и Метохији осудили су тада Савјет безбједности УН, Европска унија, као и званичници бројних земаља.