РТРС, Глас Српске, СРНА, 16. 1. 2024, Комеморација академику Србољубу Живановићу

Академик Србољуб Живановић Фото: Вечерње новости

Комеморација академику Србољубу Живановићу, који је преминуо 1. јануара у Лондону у 91. години, одржана је у 12 часова у просторијама АНУРС-а.

Комеморацију су организовали АНУРС и Удружење “Јасеновац – Доња Градина”.

Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић рекао је да је преминули академик Србољуб Живановић био добар човјек, угледни српски научник и патриота, те да ће праву и потпуну слику о његовом лику и дјелу дати историја.

Обраћајући се на комеморацији поводом смрти академика Србољуба Живановића у Бањалуци, Кузмановић је истакао да је Живановић носио не само заставу науке, већ и заставу Републике Српске и Србије.

– Живановић је, осим у научном раду, дао велики допринос раду Међународне комисије за утврђивање истине о логору Јасеновац и других стратишта на простору бивше Југославије у Другом свјетском рату – истакао је Кузмановић.

Почасни предсједник Удружења „Јасеновац – Доња Градина“ Владимир Лукић рекао је да је академик Живановић дао велики допринос да се злочини почињени над Србима ма гдје били открију и јавно представе, јер злочини никада неће бити заборављени.

– Живановић ми је остао у лијепом сјећању, прије свега својом људскошћу и културом – истакао је Лукић.

Ректор бањалучког Универзитета Радослав Гајанин рекао је да ће Живановић у српској јавности остати упамћен као члан форензичког тима који је 1964. године вршио ископавања масовних гробница у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора смрти.

Он је навео да су чланови истраживачког тима дошли до резулата 840.000 костура, истичући да се таква истраживања нису допала тадашњој комунистичкој власти у Југославији, због чега је Живановић морао каријеру да настави у Лондону.

Гајанин је рекао да се Живановић континуирано залагао за утврђивање научних чињеница и истине везаних за геноцид који је почињен над Србима, Јеврејима и Ромима за вријеме Другог свјетског рата на простору НДХ.

– Живановић се свим снагама борио да се не прикрије бројка од утврђених 730.000 жртава страдалих само на територији логора. У овај број се не убрајају жртве које су ибијене на тополама ужаса, жртве чији су остаци спаљени у Пичилијевој пећи, жртве убијене ван логора и жртве чији су лешеви бачени у ријеку Саву – закључио је Гајанин.

Комеморацији су присуствовали чланови АНУРС, академици, историчари, представници Медицинског факултета у Бањалуци, чланови Удружења „Јасеновац – Доња Градина“, представници бањалучког Удружења логораша Другог свјетског рата.

Академик Србољуб Живановић рођен је 21. децембра 1933. у Сарајеву, живио је и радио у Лондону, а објавио је више од 150 научних и стручних радова и 27 књига.

У оквиру вишедеценијског научног рада обављао је теренска истраживања некропола у Војводини, у подручју Раса, дуж Ђердапа, у Београду, открио је најстарије остатке праисторијског човјека на територији некадашње Југославије у Житишту и Бачком Петровцу. На подручју Ђердапа открио је остатке Кромањонаца, утврдио је аутохтоност становништва Балкана и шире Паноније.

Поставио је нову методику утврђивања пола на скелетним остацима човјека, те нашао низ нових елемената у области анатомије човјека, упоредне анатомије, антропологије и палеопатологије.

Испитивао је и идентификовао остатке скелета историјских личности – цара Душана, краља Уроша Првог, краља Владислава, деспота Стефана Лазаревића, мошти меданских мученика.

Као члан екипе судских антрополога бавио се ископавањем масовне гробнице у систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу и Доњој Градини.

За иностраног члана АНУРС изабран је 23. маја 2013. године.

Био је оснивач Удружења антрополога Југославије и члан великог броја домаћих и међународних научних удружења. Члан је Међународне словенске академије, Краљевског друштва медицине Велика Британија, Краљевског антрополошког института Велика Британија, Удружења анатома и Удружења клиничких анатома Велике Британије, те Филозофског друштва Руске академије наука.

Добитник је Повеље Антрополошког друштва Југославије за допринос развоју антрополошке науке у Југославији, Захвалнице Друштва лекара за развој медицине у Војводини, Повеље „Сардоније“ у Нишу и низа других повеља, захвалница и награда.

Матица исељеника Србије додијелила му је 2009. године за књигу Јасеновац, награду „Растко Петровић“ – за најбоље аутентично дјело од националног значаја.