РТРС, Глас Српске, СРНА, 27. 1. 2025, Српска и Србија одале пошту жртвама Холокауста; Сви треба да знају истину о бруталним ликвидацијама

У Спомен-подручју Доња Градина служен је парастос и помен свим страдалим жртвама логора Јасеновац Фото: СРНА

Међународни дан сјећања на жртве Холокауста обиљежен је и у Републици Српској и Србији.

Доња Градина је мјесто туге и град мртвих. Будуће генерације треба да знају истину о бруталним ликвидацијама жена, дјеце и стараца, само зато што су били Срби, Јевреји или Роми, истакнуто је приликом одавања поште жртвама и полагања вијенаца у Спомен-подручју Доња Градина.

Вијенци су положени и на споменик „Менора у пламену“ у Београду.

Доња Градина, највеће стратиште српског народа, које је било у систему концентрационог логора Јасеновац, рана је која ће заувијек бољети, истакнуто је приликом обиљежавања Међународног дана сјећања на жртве Холокауста, који се на овом мјесту обиљежава од 2016. године.

Тања Тулековић директор ЈУ Спомен-подручје Доња Градина рекла је да оно што је јако важно јесте да на овај дан овдје у Доњој Градини имамо полагање вијенаца и да се одазову, да тако кажемо, делегације са највишег републичког нивоа јер наша је обавеза да образујемо нове генерације, да их сјећамо свих жртава, било да се ради о Јеврејима, Србима и Ромима, а све у смислу да се овакав злочин више никада и никоме не понови.

Међу онима који су положили вијенце на спомен-обиљежје невино страдалима били су и посланици Народне скупштине и делегација општине Козарска Дубица.

Подсјећају да је српски народ други по страдању у логорима током Другог свјетског рата и да читав свијет мора да сазна шта се догодило у Доњој Градини и Јасеновцу.

– Козарска Дубица била је једна од најстрадалнијих општина, ми обиљежавамо овај датум да се истина никад не заборави, да се овај злочин више никад не би поновио, а Доња Градина је рана која ће заувијек бољети све нас – додао је Игор Саваковић начелник општине Козарска Дубица.

Дарко Бањац посланик у Народној скупштини Републике Српске нагласио је да је на нама је да се сјећамо, прије свега да одамо почаст свим жртвама Холокауста, јеврејским жртвама, али и да подсјетимо и јасно да кажемо да је ово и „српски Холокауст“ гдје је учињено највеће страдање српског народа.

Београд, Дорћол: Споменик „Менора у пламену“ Нандора Гилда (1990) Фото: Wikimedia Commons, Bojan Cvetanović

– Годинама се ћутало о стравичним злочинима који су у Доњој Градини почињени од стране нацистичког режима. Данас, када полажемо вијенце поводом Међународног дана Холокауста, можемо с правом рећи да је Доња Градина српски Холокауст – истакао је Бањац, посланик Народне партије Српске.

Он је истакао да читав свијет мора да сазна шта се догодило у Доњој Градини и Јасеновцу.

– Јасеновац је једини логор на свијету који је имао логор за дјецу до 15 година, и ја бих рекао да је ово злочин без казне јер никада нису на прави начин осуђени и пронађени починиоци – рекао је Бањац.

Почаст Јеврејима убијеним у Холокаусту, одата је полагањем вијенаца и код споменика на Новом гробљу у Бањалуци. На ширем подручју града прије Другог свјетског рата живјело је 600 Јевреја, а у Холокаусту их је страдало више од 400.

– Ми смо потврдили имена и презимена 306 жртава бањалучких до сада, а радимо и на остатку, значи припремамо, и њихова имена су и изложена у меморијалној соби, а сваке године их читамо у поменима – истакла је Александра Стевандић предсједница Јеврејске општине Баљалука.

На значај чувања сјећања на жртве Холокауста указано је и у Београду, гдје су положени вијенци на споменик „Менора у пламену“.

Милош Вучевић предсједник Владе Србије изјавио је да то није наша обавеза само због дужног пијетета према жртвама, већ и због будућих покољења, те закључио да тенденција повећања антисемитских испада и напада у Европи најбоље нам доказују да идеологије поделе и мржње нису поражене 1945. године, већ се у нашем времену просто реактивирају.

Зато је важно да као друштво удвостручимо напоре и сви заједно осудимо овакве процесе, рекао је Вучевић. Преживјели из Холокауста су нам, каже, оставили кратку поруку „Никада више“, а на нама је да овај наук чувамо.