Домовник села Рилића и Занаглине из општине Купрес у Федерацији БиХ, парохије Равно са краја 19. и из прве половине 20. вијека, откупљен је од мјештанина муслимана и сада се налази у Архиву Српске православне цркве, објављено је на сајту СПЦ.
Директор Архива СПЦ Радован Пилиповић објаснио је да је ријеч о територији која је била изложена сатирањима и ратним пустошењима, физичком и духовном геноциду три пута у 20. вијеку – у Првом и Другом свјетском рату, те у грађанском рату од 1992. до 1995. године.
– У том контексту, постојање једног парохијског домовника, које је претекло пустошења, односно пописа домаћинстава и њихових чланова, важан је извор за демографску и друштвену историју села Купрешке висоравни. На почетку 20. века издвојене су из првобитне велике парохије Вуковско, парохија села Рилић, Равно и Малован и благајска парохија – рекао је Пилиповић.
Он је напоменуо да је овај документ до почетка ратних дејстава у БиХ био у Храму Рођења Пресвете Богородице у Бугојну, који је миниран 1992. године, а разнијети списи били су предмет уништавања и ниподаштавања.
– Домовник је завршио код једног мештанина муслимана који је за њега тражио одређену новчану суму. За то је сазнао аутор књиге „Срби у Бугојну“ Бранко Мићић, који је успио да о томе обавијести и заинтересује земљаке. Прикупили су потребан новац и откупили важан архивски спис – испричао је Пилиповић.
Пилиповић је истакао да је овај документ, захваљујући познатом публицисти Јови Бајићу, завршио у Архиву СПЦ – у Збирци поклона и откупа.
Он је најавио да ће Архив СПЦ приступити детаљнијој конзервацији архивске књиге, као и изради дигитализоване копије која ће свим заинтересованима приближити овај занимљив спис и извор о историји некадашњег архијерејског намјесништва бугојанског Митрополије дабробосанске СПЦ.
Домовник су водили пароси Ђорђе Живанић, Симо Поповић, који је био осуђен због српских патриотских осећања на велеиздајничком процесу у Бањалуци 1915. године, те Марко Поповић и други.
Пилиповић је навео да је архива бугојанске парохије и некадашњег архијерејског намјесништва (бугојанског протопрезвитерата) пропала великим дјелом због минирања храма 1992. године.