РТРС, Срна, 19. 11. 2023, Калабић: Затирање трагова о српском страдању – историјска перверзија [Мапа]

Фотографија логора у Араду из 1914. године Фото: Фотодокументација „Политике”

Историчар Радован Калабић сматра да је систематско затирање сјећања на српско страдање у Првом свјетском рату, у којем је Аустроугарска извршила геноцид над Србима, велика неправда која мора да се исправи.

Калабић је објаснио да су тај пројекат превасходно спроводили југословенски комунисти предвођени Јосипом Брозом Титом, који је као аустроугарски каплар био учесник у геноцидном походу на Србе у Подрињу и Мачви, али и други, вођени мотивом да се прећути да су жртве стравичних аустроугарских злочина припадале српском народу.

– О томе најупечатљивије сведочи спомен-табла постављена на месту некадашњег логора Нежидер код Беча. Та табла представља историјску перверзију, јер се на њој не помиње име народа који је ту страдао, иако је реч о 10.000 Срба који су подлегли у том мучилишту од укупно 15.000 логораша, колико их је било заточено – рекао је Калабић.

У ЛОГОРИМА СТРАДАЛО 200.000 СРБА

Он је указао да се и међу самим Србима тек посљедњих година предузимају кораци да се оживи сјећање на жртве и на размјере злодјела Аустроугарске, јер се на стратиштима одаје почаст жртвама, а подижу се и споменици као свједочанства српског страдања.

Међутим, како објашњава Калабић, полагање вијенаца жртвама и подизање споменика на стратиштима, колико год било позитиван искорак, није довољно да се скине талог са наслага заборава и систематског умањивања и понижавања жртава, због којег јако мали број људи зна да је Аустроугарска одмах после напада на Србију формирала прве концентрационе логоре у Европи, и то за Србе.

– Тих логора било је 300, а у њима је страдало 200.000 Срба. Наша јавност, да не говорим о школским уџбеницима, то уопште не помиње, а да не говорим о томе како лоше стоје ствари у смислу једног систематског подсећања на те страхоте – указао је Калабић.

Осим тога, Калабић је напоменуо да би историографија морала да стави на своје мјесто чињеницу да су Срби доживјели први геноцид, почињен од аустроугарских регуларних трупа на подручју Мачве и Подриња, што би стално требало понављати.

Говорећи о аустроугарским логорима за Србе, Калабић је нагласио да су најпознатији били у Араду, у којем је убијено 4.300 људи и у Добоју, гдје је скончало 12.000 цивила и 700 дјеце.

Управо то, сматра Калабић, показује да Аустроугарска свој геноцидни поход на Србе није извршила само на територији ондашње Краљевине Србије, него и на свим просторима под њеном окупацијом на којима је живио српски народ, првенствено на територији БиХ.

Он је подсјетио да су Срби из БиХ одвођени у Добој, али и у концентрационе логоре далеко од родног краја попут Арада, гдје је највећи број заточеника био са ширег подручја Сарајева, али и из Срема, Браничева и других крајева.

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде

– Тврђава у Араду у ствари је једно гробље на територији данашње Румуније, где је страдало више од 4.000 Срба. За ту тврђаву слободно можемо рећи да је град мртвих Срба у овом румунском граду – увјерен је Калабић.

Према његовим ријечима, изузетно озлоглашен и суров био је и логор у Добоју, јер је у њему било заточено око 46.000 Срба, од којих је више од четвртине убијено.

– Могу да кажем да је споменик подигнут у Добоју један од најпримеренијих споменика и спомен-обележја која ми уопште имамо за наше жртве у Првом светском рату, јер је на његовом врху крст и тачно се зна да су жртве били Срби – оцијенио је Калабић.

Он је указао да то није случај са другим мјестима на којима су били аустроугарски логори за Србе, попут Јиндриховица на територији данашње Чешке.

– То је једно од наших највећих стратишта из Првог светског рата после војничког гробља у Солуну, јер је у Јиндриховицама страдало 7.100 Срба. Као и у Нежидеру код Беча, где се не помиње пострадали народ, ни у Јиндриховицама нема натписа да су ту страдали Срби, него Југословени, што је заиста неопростиво – сматра Калабић.

Како каже, сличних примјера је много, а један од њих је Маутхаузен, који је био логор за Србе и у Првом и у Другом свјетском рату, али је на том стратишту тек недавно подигнута спомен-капела, коју је освештао Његова светост патријарх српски Порфирије.

ИСПРАВИТИ ВЕЛИКУ ИСТОРИЈСКУ НЕПРАВДУ

Калабић овакав начин третирања у подизању спомен-обиљежја српским логорашима у Првом свјетском рату доводи у директну везу са доласком на власт режима који је представљао Јосип Броз Тито.

– Разлог за то је што је Тито у Првом светском рату био у аустроугарској војсци у чину каплара у озлоглашеној 42. домобранској или вражјој дивизији, како су је звали, која је починила највећи злочин у Мачви и Подрињу, а који се, према речима доктора Арчибалда Рајса, по свему може третирати као геноцид – нагласио је Калабић.

Он сматра да је на генерацијама Срба да се изборе за истину и правду када је ријеч о Првом свјетском рату и у споменичком погледу и у свим другим аспектима, а првенствени задатак нације је да сазна много више о српским стратиштима од оног што јој је до сада било доступно.

– Нарочито је важно да истина о страдању нашег народа у Првом светском рату уђе у уџбенике како би најмлађи Срби могли да спознају шта се дешавало и предузму нешто да се велике неправде према нашем народу исправе – истакао је Калабић.