У Спомен-парку „Крагујевачки октобар“ у Шумарицама данас је без присуства публике одржана традиционална менифестација „Велики школски час“ у знак сјећања на око 3.000 крагујевачких цивила које су стрељали нацистички војници у знак одмазде за десет убијених и 26 рањених њемачких војника.
Манифестација, која се од 2012. године обиљежава и као државни комеморативни скуп, почела је молитвом за упокојене, коју је служило свештанство Епархије шумадијске, након које су положени вијенци и интонирана химна Србије.
У наставку манифестације приказана је представа „Изрешетане душе“ по тексту македонског писца Венка Андоновског који је у ову причу уткао личну породичну трагедију.
Његов отац је, наиме у октобру 1941. године стријељан у Шумарицама, а годинама након тога мајка, Крагујевчанка, је као учитељица доводила ђаке из Скопља у Крагујевац да их учи незабораву и историји.
Манифестацији на платоу испред споменика „Стрељаним ђацима и професорима“ су због епидемије вируса корона присуствовали само представници града Крагујевца, мањи број званица и мањи број ученика Прве крагујевачке гимназије и основаца.
Немачки окупатори су 21. октобра 1941. године, у знак одмазде због акције покрета отпора у којој је убијено 10 и рањено 26 војника њемачког Вермахта, стријељали 2.796 цивила из Крагујевца и околних села, међу којима је било 300 ђака и професора Прве крагујевачке гимназије.
Дан раније, њемачка војска је направила обруч око града, а патроле су хапсиле људе по кућама, радњама, кафанама, црквама, канцеларијама…
У гимназији су њемачки војници покупили све ђаке од петог до осмог разреда, професоре и директора Миливоја Павловића, који је одбио милост окупатора и подијелио судбину својих ученика.
Крагујевачки покољ је један од највећих и најмонструознијих у Другом свјетском рату извршен над цивилним становништвом у једном мјесту и дану.
Као знак сјећања на ужасан злочин, код споменика погинулим у Шумарицама, у Крагујевцу, сваке године се одржава „Велики школски час“, уз учешће умјетника, ђака и грађана из свих крајева земље.
Крагујевачки октобар или Крагујевачки масакр јесте стравични злочин који су над цивилним становништвом Крагујевца и околних села починиле окупационе снаге нацистичке Њемачке 19, 20. и 21. октобра 1941. године.
У овом злочину су убијени становници Крагујевца и околних мјеста, а међу њима и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо дјеце између осам и 15 година.
Према подацима историчара и некадашњег кустоса музеја у Шумарицама Станише Бркића, само једног дана, током тродневног маскра, стријељано је 2.796 лица.
Стријељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених њемачких војника након сукоба са партизанима и четницима на пола пута између села Баре и Љуљаци.
Њемачки командант Франц Беме је 10. октобра издао наредбу да се за једног убијеног њемачког војника стријеља 100 људи, а за једног рањеног 50.
Злочин су извршиле јединице њемачког Првог батаљона 724. пјешадијског пука и Трећег батаљона 749. пјешадијског пука.
Наредба о стријељању 100 грађана за једног Нијемца важила је само за Србију, јер је Хитлер зазирао од српског отпора, сјећајући се Првог свјетског рата.
У спомен на жртве стријељања, цијели простор Шумарица претворен је у спомен-парк.
Меморијални комплекс обухвата 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине седам километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока, гдје су стријељања извршена.