Завидовићи (ФБиХ): Вуковине, Шиктари и Цвјетовине – више нема Срба Фото: СРНА
Вуковине, Шиктари и Цвјетовине, три српска села у Завидовићима која су прије ратних сукоба бројала више од 60 домаћинстава, данас више не постоје и послије 28 година нема подршке за одрживи повратак након што су протјерани са својих вјековних огњишта 1995. године, рекао је Душко Глигорић, некадашњи мјештанин Вуковина.
Глигорић је навео да је у Вуковинама до 1995. године било тридесетак српских домаћинстава са око 150 становника, а село је имало своју воду и струју, као и гробље на који су сахрањивани Срби из пет села – Вуковине, Шиктари, Цвјетовине, Стакићи и Пантелићи.
Он је додао да до данас ниједан мјештанин Вуковина, Цвјетковина и Шиктара није остварио право на повратак и обнову имања и да тај простор више не постоји.
– Од 2002. до 2004. године сам предавао захтјев за донацију. Нисам је добио јер у Вуковинама више нема пута, воде ни струје – изјавио је Глигорић.
Он је рекао да воде у селу више нема јер су је Бошњаци преусмјерили својим насељима, а ниједна федерална установа није спремна да се струја спроведе из Возуће која је на 1,5 километар удаљености до Вуковина.
Глигорић је додао да је у тим околностима био присиљен да мањи објекат сагради на порушеном мајчином имању у Возући.
– Било је и ту спорења око струје јер је нису хтјели прикључити око двије до три године. Имао сам и проблем са прикључком воде, дуго нису ни то дозвољавали, али сам и то на крају ријешио – навео је Глигорић за Срну.
Он је рекао да, упркос притисцима, не жели да прода имање од око 70 дунума површине у Вуковинама с обзиром на то да су у сеоском гробљу сахрањени отац и брат који су погинули током Одбрамбено-отаџбинског рата.
– Често су наваљивали да продам, међутим, то себи не могу допустити. Кажу зараста, одговарам да то није њихов проблем! Сијеку шуму и кажу нарашће опет, али неће. Само што се обнови, они је поново сасијеку – навео је Глигорић.
Он је указао и на проблем са одржавањем гробља, са крстачама које датирају још од 1800. године и указују на вишевјековно постојање Срба на овом подручју. Пут је блокиран, каже Гликорић, због чега су мјештани морали изградити нови у дужини већој од 500 метара властитим средствима у износу већем од 10.000 КМ јер локална власт у Завидовићима у томе није хтјела учествовати.
Глигорић је рекао да се стара о локалном гробљу, да организује акцију кошења и заграђивања, како би се некадашњи мјештани имали гдје окупити током прољећне молитве.
Душко Глигорић је као двадесетосмогодишњак заробљен у мјесту Кестени 11. септембра 1995. године, а ослобођен 24. марта 1996. године.
Пуком срећом је преживио вишемјесечно заробљеништво и у Кестенима, Бановићима и Тузли, за вријеме којег је пребијан и мучен.
За данас је заказана хитна сједница Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ на којој би посланици требало да разматрају приједлог мјера и активности на побољшању безбједности повратника у БиХ.
Група бошњачких посланика затражила је да Представнички дом разматра, како су форумулисали, „учестале нападе на повратнике“ на територији Републике Српске и приједлог мјера и активности на побољшању њихове безбједности у цијелој БиХ.
