РТРС, Срна, 25.7.2018, Братунац: Помен страдалим Србима из Хранче

Помен страдалим Србима из Хранче Фото: СРНА

Код централног Спомен-крста на градском гробљу у Братунцу данас је служен парастос, прислужене свијеће и положено цвијеће за 20 настрадалих Срба из насеља Хранча у одбрамбено-отаџбинском рату, од којих је седморо погинуло на данашњи дан 1992. године.

Делегација Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила положила је цвијеће, а чланови породица и комшије прислужили су свијеће за покој душа убијених сродника и пријатеља.

Међу седам убијених српских цивила прије 26 година биле су три жене.

Још није пронађен мјештанин Драгомир Митровић који је нестао 15. јуна 1992. године. Њега су муслимански војници ухватили код оваца и изгубио му се сваки траг.

Преживјели мјештанин Анђелко Цвјетиновић каже да је, осим седам убијених, тог дана рањено и петоро мјештана у повлачењу према Братунцу.

На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице упале су у село Хранча са више страна, убијајући српске цивиле код њихових кућа.

У овом селу, као и осталим око Сребренице и Братунца, муслиманске формације су побиле становнике које су затекле, опљачкале покретну имовину, а куће и осталу непокретну имовину попалиле.

– Напад је почео око 15.30 часова. Запуцало је и уз галаму и вику упали су у село и убијали све редом вичући: „Хватај их живе, штеди муницију“. Убијено је седам мјештана у двориштима, а већина становника успјела је да се низ корито Глоговске рјечице извуче из села према Братунцу – присјећа се Цвјетиновић, додајући да је Хранча опасана муслиманским селима и да је напад на село изведен са свих страна.

Он каже да нико није одговарао за убиства српских цивила и да не очекује да ће правосуђе БиХ икада процесуирати починиоце злочина над српским цивилима из овог села, те да вјерује једино у Божију правду.

Гордани Стевановић је на данашњи дан 1992. године убијена мајка Љубица Мирковић.

Она каже да је Љубица, која је била домаћица, убијена недалеко од куће у бјекству према Братунцу и да је нађена у рјечици прободена бајонетом и устријељена са неколико метака.

– Нико није одговарао за убиства ових цивила. С обзиром на то како правосуђе БиХ ради и не надамо се да ће некога процесуирати, али вјерујемо у Божију правду која на крају сваког стигне – рекла је Стевановићева.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић рекла да је да су напади извођени неколико дана на Загоне, Горње Магашиће и Хранчу.

Она је подсјетила да је у Горњим Магашићима убијено осам српских цивила 20. јула 1992. године, као и на српска страдања у четири села на Петровдан те године и још низ села гдје је у једном дану убијано по 10 или 20, па до 50 и више мјештана.

Филиповићева каже да су ови гробови једина истина и пита гдје је правда.

– Предмети стоје у ладицама у Тужилаштву БиХ и након 26 година од злочина и 23 године од завршетка рата. Неизвјесно је да ли ће оптужнице икада бити подигнуте, а када дођу на ред да ли ће бити преживјелих свједока да потврде шта се дешавало и ко је и како починио злочине – рекла је Филиповићева.

Она је истакла да су породице огорчене због рада правосуђа БиХ, селективног приступа предметима ратних злочина, јер годинама Тужилаштво и Суд процесуирају Србе, а опструишу подизање оптужница и вођење поступака против починилаца злочина над Србима.