РТРС, Срна, 25.8.2021, Преминула Боја Лалић – посљедњи свједок усташког злочина код Ливна

Сахрана ексхумираних жртава хрватско-муслиманског Илинденског покоља Срба из Ливањског поља, 1991. Фото: Вести

На православном гробљу у ливањском селу Велики Губер данас је сахрањена Божана Боја Лалић, удата Радета /92/, посљедњи свједок усташког злочина на Огњену Марију 1941. године када је у јаму Равни Долац код Ливна бачено 218 живих Срба.

Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је да је Божана Лалић живјела мученичким животом, али пуним праштања јер је остала у Ливну и послије тога што је преживјела, а остала је и у овом посљедњем рату.

Према његовим ријечима, љубав према родној груди била је јача од свега.

– Боја је била посљедњи живи свједок преживљеног пакла 1941. године. У јами Равни Долац је провела више од мјесец дана – рекао је свештеник Црепуља Срни.

Језиви злочин догодио се 30. јула 1941. године када су усташе у јаму Равни Долац, дубоку 48 метара, бациле 218 живих Срба – жена и нејачи из породица Бачковић, Бошковић, Глигић, Ерцег, Лалић, Козомора, Стојић, Вулић. Преживјело их је 14 – један дјечак и 13 жена и дјевојчица, међу којима и тада дванаестогодишња Боја.

Без хране и само захваљујући капима воде успјели су да у јами преживе 42 дана. Чобани су чули њихово дозивање, а извукле су их комшије Хрвати који у злодјелу нису учествовали.

Посмртни остаци у јами уморених изнесени су тек послије пола вијека, 9. јуна 1991. године, и сахрањени у крипти спомен-капеле посвећене Огњеној Марији у порти Цркве Успења Пресвете Богородице у Ливну.

У потресној исповијести Буди Симоновићу за књигу „Огњена Марија Ливањска“, Боја је испричала све детаље страшног злочина од којег се дуго опорављала, а придигла се тек у јануару 1942. године.

Живот је текао даље, удала се и родила кћерку, али 80 година и 24 дана носила је Боја ожиљке од усташких рана на тијелу, а за оне у души које никад не зацијеле, само је она знала.

Током посљедњег рата Боја је све вријеме сама живјела у својој кући у Губеру