Стратиште на Требевићу: Душан Шеховац на ивици јаме Казани Фото: Вести
Прошло је 30 година од свирепих злочина над сарајевским Србима које су припадници такозване Армије БиХ убијали, а затим бацали у јаму на Казанима на обронцима Требевића изнад Сарајева.
Званично је из неприступачне јаме извучено 29 лешева, а сумња се да је број жртава већи јер су убијени цивили посипани кречом и постоји неколико слојева који никада нису ископани.
Сумња се да је у јаме на Требевићу од 1992. до 1995. године бачено више од стотину тијела убијених Срба из Сарајева.
Србе су убијали припадници 10. брдске бригаде такозване Армије БиХ, којом је командовао предратни сарајевски криминалац Мушан Топаловић звани Цацо.
Припадници такозване Армије БиХ су од 1991. до 1993. године, приликом рација, хватали Србе на сарајевским улицама и у становима и одводили их на копање ровова на Требевић, гдје се налази јама Казани.
За злочине на Казанима на казне од 10 мјесеци до шест година затвора до сада је осуђено 14 војника такозване Армије БиХ и то за убиства или помагање у убиствима, али не и за ратне злочине.
На по шест година затвора осуђени су Есад Туцаковић, Зијо Кубат, Рефик Чолак и Мевлудин Селак, а због непријављивања кривичног дјела и починилаца на по 10 мјесеци осуђени су Сенад Хасић, Сабахудин Жига, Самир Сеферовић, Омер Тенџо, Есад Раонић, Самир Љубовић, Сенад Харачић и Армин Хоџић.
Кантонални суд у Сарајеву осудио је Асифа Алибашића на четири године и три мјесеца затвора, док је Суад Омановић прво осуђен на три године, па му је казна смањена на годину дана, да би у другостепеном поступку био осуђен на 10 година затвора.
Сеад Кадић је 2006. године ослобођен због недостатка доказа.
У априлу ове године Апелационо вијеће Врховног суда Федерације БиХ потврдило је пресуду Кантоналног суда у Сарајеву, којом је Самир Бејтић ослобођен оптужби за ратни злочин над Србима на Казанима, што је наишло на осуду јавности у Републици Српској.
Поред јаме на Казанима, Градско вијеће Сарајева 15. новембра 2021. године открило је спомен-обележје посвећено убијеним сарајевским Србима током 1992. и 1993. године, којем није присуствовао нико од породица жртава.
Текст исписан на споменику на Казанима изазвао је бројне расправе, јер се на плочи не наводе починиоци злочина, нити националност жртава, већ само њихова имена.
На споменику су на латиници уклесана имена Марка и Невенке Бошковић, Драгомира Ћеранића, Милеве Драшковић, Ранка Франкић-Бркљача, Душка Јовановића, Марине и Радослава Комљенац, Ане и Васиља Лаврив, Новке Лемез, Ергина Николића, Бранислава Радосављевића, Предрага Шалипура, Ага Штете, Зорана Вучуревића и Стојана Жуже.
У ноћи између 28. и 29. септембра ове године оскрнављен је споменик убијеним грађанима Сарајева на Казанима.
На споменику је црвеним спрејом исписано „Живи Цацо у нама“.
Према подацима Савеза логораша Републике Српске, у Сарајеву је током рата било 126 логора за Србе, те да је, према попису из 1991. године, у том граду прије рата живјело више од 156.000 Срба, а сада их нема ни 6.000.
УДИК: Казани – релативизација злочина над недужним Србима
Удружење за друштвена истраживања и комуникације саопштило је, поводом монструозних злочина над недужним грађанима Сарајева почињених на локалитету Казани, да се представници власти овог града непринципијелно суочавају са прошлошћу и релативизују те злочине.
Поводом 30 година од масакра над грађанима Сарајева, који су жртве монструозних злочина почињених 1992. и 1993. године на Казанима, УДИК апелује да градске власти исправе грешку коју су направили тиме што нису унијели релевантне информације на спомен-плочу на том локалитету.
Из овог удружења наводе да мањкав текст какав се и даље налази на споменику жртвама Мушана Топаловића Цаце и припадника Десете брдске бригаде такозване Армије БиХ представља срамоту, а не понос.
Из УДИК-а указују да је плоча са непотпуним бројем имена, али и без навођења починиоца злодјела, релативизација злочина почињених над недужним Сарајлијама.
– Само са јасним дистанцирањем од злочинаца из „наших редова“ имамо прилику тражити исто од других. Зато још један захтјев УДИК-а иде према граду Сарајеву – да се подигне спомен-плоча на гробљу Свети Јосип, мјесту рееексхумације жртава ексхумираних на локалитетима Казана, Гаја и Грм Малина. Уосталом, то и јесте наша првобитна иницијатива о једном споменику на двије локације – на Казанима и у центру града – наводе из УДИК-а.
Из овог удружења поручују да је то потребно због суочавања са прошлошћу и будућности и да се више никада и нигдје не догоде Казани.
У дневном листу Ослобођење, УДИК објављује читуљу као сјећање на жртве сарајевских Казана. Информације које су изостављене на спомен-плочи наведене су у посмртници.
Читуља је примјер како би текст на споменику требао изгледати и како би град Сарајево могао да покаже да заиста тежи ка искреном помирењу и бољој будућности свих његових становника.
Поводом сјећања на овај злочин, УДИК сутра у сарадњи са партнерима организује конференцију „Казани: тридесет година послије“.
Нуждић: Ни послије три деценије нема казне за злочине над Србима на Казанима
Казани су једно од најстрашнијих мјеста на којима су Срби убијани, а нека од мучења која су вршена над њима прије ликвидација због своје монструозности несхватљива су људском уму, међутим ни налогодавци ни извршиоци ни послије три деценије нису одговарали за злочине, изјавио је в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.
– За овај злочин у монтираном процесу процесуирана је група криминалаца и то не за ратни злочин, него за убиства – рекао је Нуждић.
Према његовим ријечима, сарајевска политичка елита до данас се није одрекла наратива који је успостављен у рату и који злочине над Србима приписује криминалним групама, иако је евидентно да су ови злочини вршени у име и од стране система.
– Сарајевски Срби страдали су на свим локацијама, па би погрешно било свести њихово страдање на локалитет Казана. Присјетимо се само да су Срби у Сарајеву затварани, мучени и убијани на више од 100 локација – закључио је Нуждић за Срну.
Прошло је 30 година од свирепих злочина над сарајевским Србима које су припадници такозване Армије БиХ убијали, а затим бацали у јаму на Казанима на обронцима Требевића изнад Сарајева.
Званично је из неприступачне јаме извучено 29 лешева, а сумња се да је број жртава већи јер су убијени цивили посипани кречом и постоји неколико слојева који никада нису ископани.
Сумња се да је у јаме на Требевићу од 1992. до 1995. године бачено више од 100 тијела убијених Срба из Сарајева.
Србе су убијали припадници 10. брдске бригаде такозване Армије БиХ, којом је командовао предратни сарајевски криминалац Мушан Топаловић звани Цацо.
