Полагањем вијенаца и парастосима код централног споменика у Трнову и код споменика на Рогоју данас је обиљежен Дан страдања српског становништва ове општине, у којој је током одбрамбено-отаџбинског рата настрадала 101 невина цивилна жртва, а за одбрану огњишта живот положило 130 трновских бораца.
Вијенце и цвијеће на спомен-обиљежју у Трнову положили су изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, начелник општине Трново Драгомир Гаговић, министар за људска права и избјеглице у Савјету министара Милош Лучић, Горан Тимотија из Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, члан Колегијума директора Института за нестала лица Никола Перишић.
Вијенце су положили и представници Скупштине града Источно Сарајево, Борачке организације, Црвеног крста Републике Српске, Трећег /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ.
Томић је навео да су Бошњаци увијек бирали српске празнике да би нападали на Србе и никад нису водили рачуна о томе да ли је у питању цивил или војник.
– Прихватам да у борби војник може да погине. То је часно и људски борити се, али убити цивила, дијете или жену то је злочин, без обзира ко је то урадио. Ми треба ове просторе, као што су Трново и Калиновик да на сваки могући начин стимулишемо да се враћају људи – рекао је Томић.
Он је додао да Републику Српску може само да спаси јака економија и слога која је посебно у овом тренутку неопходна како би Срби из свих проблема изашли јединствени.
Гаговић је подсјетио да се на данашњи дан подсјећа на 30. јул када је комптно становништво ове локалне заједнице морало да тражи спас у збјегу према Калиновику.
– Тај збјег је трајао три дана. У збјегу су биле жене, нејач, дјеца и старци док су се борци повлачили и штитили одступницу – рекао је Гаговић.
Он је рекао да су акцију заједнички спровеле снаге тзв. Армије БиХ и ХОС-а од чије руке је највећи број цивила страдао у селима Ледићи, Широкари, Тошићи, напомињући да је најмлађа жртва имала непуне двије године а најстарија 90 година.
– Суд БиХ није ништа урадио до сада када је у питању процесуирање тих злочина. Евидентно је да су се злочини догодили јер нису се људи сами поубијали – додао је Гаговић.
Тимотија је навео да до данашњег дана нико није одговарао за злочине у Трнову и околних села Ледићи, Десеци, Пресјеница, Тошићи и Широкари.
– Првостепеном пресудом Суда БиХ Едхем Годињак ослобођен је чиме је право и правосуђе пало на испиту да донесе правду породицама жртава из Трнова – додао је Тимотија.
На спомен-обиљежју на Рогоју вијенце и цвијеће положили су начелник општине Трново Драгомир Гаговић, начелник општине Калиновик Радомир Сладоје, градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, министар за људска права и избјеглице у Савјету министара Милош Лучић, те представници борачких организација општина Билећа, Фоча, Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево.
Ћосић је подсјетио да се данас граници општина Трново и Калиновик, на превоју Рогој, обиљежава 29 годишна од страдања 69 српских војника из различитих дијелова Републике Српске.
– Ови војници страдали су на одбрамбеном задатку. Срби у БиХ, на данашњој територији Републике Српске су само бранили своје цивиле и страдали у одбрамбеној линији. Годинама уназад српски народ се брани на овим просторима и бројна су стратиша на којима су страдали цивили али и војници – рекао је Ћосић.
Он је додао да и наредне генерације морају да се сјећају оних који су положили животе у темеље Републике Српске.
Лучић приликом одавања почасти српским војницима који су положили животе у одбрани општина Трново и Калиновик подсјећтио да се над цивилима из Трнова догодио страшан злочин о чему свједочи чињеница да је убијено четворо дјеце.
Он је изразио жаљење што за те злочине нико није одговарао јер су и они који су процесуирани пред Судом БиХ у марту ове године ослобођени оптужби.
– Данашњи дан је уписан црним словима у историји општине Калиновик. Најтужније је то да до данашњег дана нико није одговарао за овај злочин и наставак је дјељења селективне правде у БиХ којим се српске жртве настоје минимизирати а српски народ окарактерисати као главни кривац за грађански рат – рекао је замјеник начелника општине Калиновик Ђорђе Сладоје.
Он је додао да је неопходно сјећати се увијек оних који су своје животе положили у темеље Републике Српске.
Јелена Витковић, која је током рата изгубила мужа, брата и многобројну родбину, истакла је да остају туга и бол, указујући да је посебно боли то што се Срби у БиХ и поред бројних жртава данас карактеришу као агресори.
Она је навела да је и њен супруг, Перо Витковић, међу 69 војника који су на данашњи дан 1992. године страдали на Рогоју.
Меморијалну манифестацију „Дан страдања српског становништва у Трнову“ организује Општинска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, у сарадњи са општином.
На подручју Трнова припадници такозване Армије БиХ починили су најмонструозније злочини над српским живљем, чак ни дјеца нису могла побјећи од крвничке руке.
По броју погинулих у односу на број становника, Трново је друга општина у Републици Српској која је највише страдала у протеклом рату.