РТРС, Срна, 6. 10. 2018, У Сиску обиљежен Дан сјећања на страдалу српску сирочад

Спомен, илустрација Фото: Глас Српске

У Сиску је данас обиљежен Дан сјећања на страдалу српску ратну сирочад током Другог свјетског рата у организацији Српског народног вијећа и Вијећа српске националне мањине у овом граду.

Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац рекао је за Срну да је важно сјећати се разлога због којих су ова дјеца страдала, идеологије и рамјера злочина који су чињени због државне идеје коју је заговарао усташки режим у вријеме Независне Државе Хрватске.

– С друге стране, то је прилика да се сјетимо оних који су ту дјецу, њих готово 7.000, од којих је свако четврто страдало, што од глади, хладноће или врућине, болести или нехигијенских услова у посљедњим моментима спасавали од сигурне смрти – припадника Црвеног крста Хрватске из тог времена вођеног Дианом Будисављевић и Камилом Бреслером и низом других мање познатих људи који су од Старе Градишке па до ових мјеста пресретали колоне и борили се за спас те дјеце – рекао је Пуповац.

Он је истакао да су се чланови СНВ-а због тога данас окупили у Сиску и окупљаћесе сваке годину док ово и друга мјеста не добију онај статус у сјећању какав су некада имала.

– То значи да за њих знају и дјеца и одрасли и представници хрватских државних институција и да се свако односи према томе са пијететом, те да се свако критички и са оштром осудом односи према покушајима рехабилитације идеја Анте Павелића или припадника његове војске – рекао је Пуповац, који је и предсједник Самосталне демократске српске странке и посланик у Хрватском сабору.

Традиција обиљежавања овог дана обновљена је прије неколико година, а ријеч је о догађају у чијој су организацији до посљедњег рата учествовале образовне институције, а школарци са подручја Сиска и околине су на мјесту догађаја учили о страхотама усташког режима.

У Сиску је од 3. августа 1942. до јануара 1943. године функционисао посебан логор који се службено називао „Прихватилиште за дјецу избјеглица“.

На споменику на дјечијем гробљу наводи се податак да је на том мјесту сахрањено око 2.000 дјеце, али због изостанка било каквог систематског истраживања након Другог свјетског рата, није могуће са сигурношћу утврдити тачан број умрлих.

Представници Српског народног вијећа раније су навели да је кроз логор у Сиску прошло више од 6.000 дјеце од два мјесеца до 12 година.

Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством „Женске лозе усташког покрета“ и „Усташке надзорне службе“.

Непосредно управљање „дјечијим прихватилиштем“ било је у рукама усташе и љекара Антуна Најжера.