Историјским часом у Гаравицама код Бихаћа, почело је обиљежавање 76 година од страдања више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба, које су у љето 1941. године побиле усташе.
Након историјског часа, у Спомен-подручју Гаравице за страдале је служен парастос на српском, јеврејском и ромском језику.
Парастосу присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик, посланик Владо Глигорић у име НСРС, министри рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић и унутрашњих послова Драган Лукач у име Владе Српске, представник српског члана Предсједништва БиХ Марија Милић и лидер ПДП-а Бранислав Боренови, као и представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука.
У Гаравицама су и представници Одбора за обиљежавање страдања „Гаравице 1941″, Завичајног удружења „Уна“, Удружења „Јасеновац-Доња Градина“, града Бањалука, представници ромске и јеврејске заједнице и бројни грађани.
Према програму обиљежавања „Помена жртвама усташког терора – Гаравице 1941. године“, присутнима ће се обратити званичници, а затим ће бити прислужене свијеће и положено цвијеће.
Помен жртвама усташког терора организовало је Завичајно удружење „Уна“.
У Гаравицама код Бихаћа усташе су почетком Другог свјетског рата побиле више од 12.000 Срба, Јевреја и Рома бихаћког краја. Међу убијенима био је велики број дјеце. Убијени становници Бихаћа и околине били су углавном Срби и у мањем броју Јевреји, а памти се да је на Гаравицама у љето 1941. године убијено више цивила него што је Бихаћ имао становника.
Ово стратиште је запостављено након Другог свјетског рата, јер су чињенице о злочину и покољу над недужним цивилима у Бихаћу, који је спровела НДХ држане далеко од очију јавности.
Према британским изворима, у Гаравицама је за три мјесеца убијено 14.500 цивила, па је ово друго мјесто по броју жртава у БиХ у Другом свјетском рату.
Први споменик жртвама Гаравица подигнут је 1949. године, а у периоду од 1960. до 1980. бихаћка општина уређује Гаравице као спомен-парк жртвама фашистичког терора, након чега је 1981. године откривен нови споменик.
Споменик из 1949. године уклоњен је и постављен у близини бихаћке куле, а у посљедњем рату је знатно оштећен. Прије четири године поново је демонтиран и одвезен на спомен-подручје у Гаравицама.