Српска деца најмлађег узраста у хрватском усташком логору за децу. Први транспорт стигао је на железничку станицу у Сисак 3. августа 1942. Фото: принтскрин, youtube
На Дјечијем гробљу у Сиску данас је служен парастос за 2.000 српске дјеце са Козаре, која су убијена у Другом свјетском рату.
Представник Српског народног вијећа града Сиска Мирјана Олујић рекла је Срни да је кроз логор у Сиску прошло више од 6.000 дјеце, старосне доби од два мјесеца до 12 година.
Олујићева је напоменула да је у спасавању дјеце учествовала Диана Будисављевић, због чега је Градско вијеће Сиска јуче одлучило да се простор код Дјечијег гробља обиљежи таблом која носи име познате хуманитарке.
Она је истакла да су Дан сјећања на страдалу српску ратну сирочад, заточену у Сиску од августа 1942. до јануара 1943. године, организовали СНВ и Вијеће српске националне мањине из тог града, те да је ријеч о седмој оваквој комеморацији.
– Важно је памтити и обиљежавати овакве догађаје да се они више никада и нигдје не понове, поготово не дјеци, која су тада одвајана од мајки и довођена у такозвана прихватилишта, односно логор, гдје су страдали – рекла је Олујићева.
Она је изразила жаљење што се Бискупија града Сиска први пут није одазвала на овај скуп, јер, како је навела, сматрају да је приступ комеморацији једностран с обзиром на то да је католичко свештенство имало велику улогу у спашавању те дјеце.
– Сматрам да ово мјесто није за разговоре о томе ко је више или мање крив, већ мјесто на коме треба исказати пијетет према страдалој дјеци – рекла је Олујићева.
Она је додала да су Дану сјећања присуствовали и представници антифашистичких удружења из Сиска, удружења логораша из Србије и Републике Српске, локалне власти, Српске православне цркве, невладиних организација, те да су се присутнима обратили преживјели логораши и представници СНВ-а.
Предсједник Градског удружења логораша Другог свјетског рата Бањалука Добрила Кукољ, која је присуствовала Дану сјећања, рекла је раније Срни да чланови ове организације обилазе мјеста страдања српског народа за вријеме Независне Државе Хрватске са жељом да то убудуће наставе и младе генерације како српске жртве у Другом свјетском рату никада не би биле заборављене.
Усташко-њемачки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. године по завршеним операцијама на Козари и Шамарици. У свом саставу је имао и посебан логор који се службено називао „Прихватилиште за дјецу избјеглица“.
Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ-а, налазио се под покровитељством Женске лозе усташког покрета и Усташке надзорне службе. Непосредно управљање „дјечијим прихватилиштем“ било је у рукама усташе Антуна Најжера, љекара по струци.
Логор је био лоциран у неколико објеката у граду: згради бившег Југословенског сокола, такозваној Соколани, дворани женског Самостана Светог Винка, магацину солане Рајс, згради Гучи, основној школи у Новом Сиску и такозваној Карантени, односно једној од шест барака сабирног логора.
Дјеца су овдје, па и она најмања, од свега неколико мјесеци, морала лежати на поду, тек са танким слојем сламе, без одјеће и покривача.
Први транспорт у Сисак стигао је 3. августа 1942. године са укупно 906 дјеце. Дан послије долази још 650 малишана, а у трећој групи, која је у Сисак допремљена 6. августа, налазило се 1.272 дјеце.
У Теслићевој стаклари и у новоподигнутим баракама, тзв. Карантени, налазио се општи сабирни логор за мушкарце, жене и дјецу. Овдје је током августа и септембра 1942. године од родитеља који су бирани за присилни рад у Њемачкој одузето 3.971 дијете.
Тако је од 3. августа 1942. године до 8. јануара 1943. године у Сиску било заточено 6.693 српских дјечака и дјевојчица са Козаре, Баније, Кордуна и из Славоније.
