РТРС, СРНА, 8.8.2021, У Бијељини откривена биста генерала Михаиловића

Бијељина: Откривање бисте генералу Драгољубу Михаиловићу, 2021. Фото: СРНА

У Бијељини је данас откривена и освештана спомен-биста генералу Драгољубу Михаиловићу на тргу који носи његово име и одата почаст овом начелнику Штаба Врховне команде Југословенске војске у отаџбини и министру војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије у Другом свјетском рату.

Спомен-бисту је свечано открио генералов унук Војислав Михаиловић.

– Данас, 8. августа у Бијељини, имао сам част да откријем споменик моме деди, легендарном ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу. То је заиста један јунак који је први подигао барјак слободе у поробљеној Европи 1941. године – истакао је Војислав Михаиловић.

Уз име и годину рођења и смрти генерала Михаиловића (1893-1946), на спомен-обиљежју је исписано „министар војни, вођа покрета отпора, без гроба“.

Академик Матија Бећковић, члан Крунског савјета и изасланик престолонасљедника Александра Другог Карађорђевића, рекао је у бесједи да је генерал Михаиловић вођа првог покрета отпора у Европи, легендарни херој и трагични јунак, најодликованији и најобразованији српски официр који је служио три краља, са двојицом је водио побједничке Балканске ратове и прешао библијску Албанску голготу, али и први вођа покрета отпора у историји који је био уцијењен и за којим је била расписана потјерница, што је бесједник назвао пародијом историје.

„Бисте генералу Михаиловићу откривене су широм слободног света, а однедавно и у његовој земљи, пре 70 година у Чикагу, а данас и у Бијељини. Слава и покој Дражи и браћи погинулој на две стране, у истом часу, за исту земљу!“, поручио је Бећковић.

Академик је рекао да је одлука некадашњег британског премијера Винстона Черчила да се на крају рата одрекне генерала Михаиловића у корист маршала Јосипа Броза Тита била за судбину српског народа једна од најкобнијих у његовој укупној историји.

Он каже да се чини да је унеколико тако и данас, подсјећајући да је британска влада недавно предлагала резолуцију о „геноцидном српском народу“, оном који је неколико пута био предвиђен за уништење, оном једином у Европи за кога су нацисти прописали квоту сто за једног.

„Безгробни командант безгробне војске дао је за свој народ све што жив човек може дати, издани савезник, стрељан. Две године касније амерички председник Хари Труман га је одликовао Легијом за заслуге, не само због спасавања 540 америчких пилота, него и због допринса савезничког победи. Ова одлука је објављена 23 године касније, орден уручен након 38 година његовој кћерки Гордани у Београду“, навео је Бећковић.

Академик је истакао да су генерала Михаиловића одликовала три америчка предсједника, али није још ниједан српски, те додао да је Скупштина Србије законом изједначила два антифашистичка покрета отпора, а суд је ранију, комунистичку пресуду Михаиловићу прогласио ништавном.

У име Његовог преосвештенства епископа зворничко-тузланског Фотија на свечаности је говорио старјешина Саборног храма у Бијељини Драган Пејчић, који је рекао да је овим догађајем исправљена неправда према генералу српске војске и онима који су онима који су се борили да у школи буде вјера, да у војсци буде родољубље, да у политици буде поштење и да у држави буде Божији благослов.

Иницијатива да се у Бијељини, на тргу који носи његово име, подигне спомен биста генералу Михаиловићу подржана је од институција локалне власти, као и грађана у Семберији и расијању. У Организационом одбору кажу да је највећи донатор био Семберац Зоран Јовић, бивши политички осуђеник.

– Кад сам му рекао да у Бијељини постоји Трг Драже Михаиловића, човјек је почео да плаче. Он је био највећи спонзор са браћом из Перта – рекао је Миленко Николић, предсједник Организационог одбора.

Биста генерала у бронзи висока 80 центиметара дјело је академског вајара из Бијељине Зорана Јездимировића. Јездимировић је истакао да спомен-биста симболизује истину.

– Историчари су на корак да освијетлимо стигму која је стављена послије Другог свјетског рата на једног часног српског официра – поручио је он.

Дио програма у част откривања спомен-бисте била је и промоција књиге Радована Калабића „Под прекорним погледом историје“ оржана у бијељинском Центру за културу.