РТРС, Танјуг, 7. 11. 2023, Декларација о Тесли на форуму у Атини покренула иницијативу о Међународном Теслином дану

Никола Тесла Фото: Архива

Учесници Свјетског филозофског форума из 53 земље, укључујући и Србију, усвојили су данас историјску „Декларацију о Николи Тесли“, на симпозијуму дијалектичке филозофије у Атини и Делфима, а поводом Свјетског дана Филозофије, који је установио Унеско 2005. годијне, изјавила је амбасадор Љиљана Никшић, која је била један од учесника Форума.

Учесници сесије о Тесли обавезали су се да ће се залагати за покретање институционализације и увођења Међународног Теслиног дана кроз систем Уједињених нација, што би, како је Никшић додала био скромни допринос племенитој мисији глобалног промовисања „Тесла филозофије живота“ на чијим постулатима почивају и вриједности за које се залаже Свјетски филозофски форум.

Инцијатива према ријечима амбасадора из Министарства спољних послова Љиљане Никшић подразумијева стављање под УНЕСКО заштиту, као свјетску културну баштину посљедњу Теслину лабораторију на Лонг Ајленду из 1901. године.

– Спознајући чињеницу да свијет Тесли није одао дужну почаст за допринос човјечанству на начин на који је то заслужио, у Теслиној години, када се обиљежава осам деценија културе сјећања, усвојена је прва међународна „Декларација о Николи Тесли“ и покрентуе су и инцијативе за оснивање Међународног глобалног Тесла комитета, Тесла фонда и Међународне Тесла награде у коме ће се налазити велики број нобелових лауреата и научника свјетског реномеа из више од 100 земаља свијета – рекла је Никшић за Танјуг.

На крају излагања о Тесли амбасадор Никшић додијелила је Свјетском филозофском форуму титулу Тесла амбасадора коју је установио Први потпредсједник владе и министар спољних послова Србије Ивица Дачић, поводом Теслине године.

Свјетски форум постхумно је додијелио за Николу Теслу титулу „почасног грађанина Планете Земље“ као човјеку који је освијетлио човјечанство, а коју ће делегација Форума уручити крајем децембра Музеју Никола Тесла у Београду.

Према њеним ријечима, учесници Форума ће пружати подршку Тесла Научном центру на Варденклифу за реконструкцију лабораторија на добробит читавог човјечанства, постављајући Теслино насљеђе у колективну меморију наше цивилизације.

– Инацијатива подразумијева да се уведе Међународни Теслин дан, који ће бити 12. јануара када је освијетлио човјечанство или 10. јула на дан његовог рођења, на исти начин се борећи да се устали као и Свјетски дан филозофије, који је установио УНЕСКО и који се обиљежава сваке треће недјеље новембра – рекла је Никшић која је национални координатор стратешке кампање „Тесла енергија мира“ и на чију инцијативу је управо једна од сесија форума била посвећена том горостасу човјечанства.

„Декларацијом о Николи Тесли“ Свјетски филозофски форум је, како Никшић наводи, подржао постулате „Теслине филозофије живота“ и „Тесла енергије мира“ за коју се залагао, а која се састоји из три Теслина принципа.

Први подразумијева чинити све за добробит читавог човјечанства, о чему је детаљно писао Џон О’Нил, научни уредник њујоршког Хералд Трибјуна у биографији о великом проналазачу.

Други подразумијева не чинити ништа против Природе и природних закона о чему је Тесла дао интервју часопису „Мисија науке“ 1900. године, рекла је Никшић.

Она је додала да трећи принцип подразумијева да је важно остати досљедан себи и свом поријеклу за шта се Тесла залагао у Меморандуму из 1921. године који је упутио новинарима.

Никшић је подсјетила и да је Тесла говорио да је „мисија проналазача првенствено спасавање живота и да чини наше постојање на Планети безбједнијим“.

Свјетски филозофски форум Свјетски дан филозофије обиљежиће, поред овог тродневног симпозијума у Атини и на Делфима и великим скупом у Манили на коме ће се наставити активности на реализацији усвојених циљева у Декларацији из Атине и Делфа.

Форум обиљежава Свјетски дан филозофије који је 2005. установио Унеско с идејом да шири мултикултурализам и јединство широм планете, односно да укаже на значај филозофског мишљења за боље разумијевање свијета и рјешавање глобалних проблема, присјећајући се вредносних путоказа „савјета мудраца“ древних цивилизација, али и мислилаца и интелектуалне авангарде која се борила за виши циљ и бољи свијет, сневали и апеловали на уједињење свих народа свијета.

– Једна од кључних тема овогодишњег симпозијума који је предвиђен да има своју завршницу у Делфима, познатим по пророчанствима, промишљању и окупљању интелектуалне аристократије античке Грчке, јесте размишљање о изазовима пред којима се налази човјечанство ходајући по танкој линији између атомског мира и атомског рата – казала је Никшић.