На Дан примирја у Првом светском рату сећамо се и славних битака о којима се мало зна. Једна од њих се догодила на данашњи дан 1915. године, позната као Лесковачки маневар. Тада су српски јунаци одбили напад 300.000 бугарских војника чији је план био да пресеку одступницу српској војсци.
О њој не пише ништа у уџбеницима, не учи се у школама, а у овој славној епопеји погинуло је више од 6.000 бораца.
Јунаци под командом пуковника Љубомира Милића не само да су заштитили одступницу српској војсци на линији Лебане–Куршумлија–Прокупље и омогућили јој повлачење према Приштини већ су много надмоћнијег бугарског окупатора вратили на почетне положаје.
Битка познатија као Лесковачки маневар по свом значају равна је биткама на Церу и Колубари.
„Овај маневар, противудар, Лесковачка битка, како се назива, значајна је по томе што је успела да одбаци бугарску војску која је била далеко надмоћнија у односу на српску и да на тај начин покаже да је српска војска спремна да сваки педаљ своје земље и те како крваво брани“, каже Иван Бецић, историчар са Института за културу Приштина.
Једанаестог новембра 2021. године Лесковчани се сећају славних предака. Новинарка Сузана Стојиљковић поносна је на хероје из своје породице, од балканских ратова до Солунског фронта.
„Издвојила бих свог прадеду Пеђу Станковића, он је пољопривредник из села Цекавице, срез Лебански, пошао је у борбу и прешао Албанију“, каже Сузана Стојиљковић.
„Треба поменути армијског генерала Јована Наумовића, који је био носилац четири ордена Карађорђеве звезде и француске Легије части, затим бригадног генерала Војислава Вуковића“, каже Иван Бецић.
Потомци ратника Моравске дивизије, Гвозденог пука, имају обавезу не само да негују сећања на хероје који су жртвовали све што су имали за част и слободу отаџбине него и да буду настављачи њиховог дела. Споменик јунацима Тимочке дивизије је недавно обновљен, а реконструкцију већ дуго чека Споменик ослободиоцима у центру Лесковца.
Срђан Цонић