Први пробој логораша у Европи, у време Другог светског рата, догодио се на данашњи дан пре 81 годину. Затвореници концентрационог логора на Црвеном крсту у Нишу, успели су да побегну и избегну стрељање на Бубњу. Осам деценија после догађаја, спомен комплекс се реконструише, а музејска поставка мења, први пут после 1969. године
Новина у логорском коплексу биће виртуелна презентација простора и музејске поставке, а први пут биће изложене фотографије 104 припадника равногорског покрета Драже Михаиловића, који су заједно са Скојевцима, Јеврејима и Ромима, од 1941. године били заточени у логору у Нишу.
Небојша Озимић кустос Народног музеја у Нишу каже да су њих Немци изједначили, тако да је потпуно свеједно да ли су равногорци, Скојевци или случајно ухапшени.
Централна зграда биће опремљена и звучним ефектима, а посетиоцима ће бити доступне и помоћне зграде у којима су живели стражари.
„То што је за нас стресно јесте да мора да се размишља много унапред, јер ово што ми сада радимо мора људима да буде интересантно и за 10, 20 година“, каже Ненад Петровић аутор историсјких реконструкција.
После скоро пола века, другачија сазнања бекство из нишког логора организовали су заједно комуниста Бранко Бејговић и четник Вуле Вукашиновић.
У соби број 12 у логору на Црвеном крсту, планирано је бекство. Тог 12. фебруара 1942. године од 147 логораша, слободе је успело да се домогне њих 105.
Пореклом Рускиња, Лесковчанка Олга Славковић, тада петнестогодишњакиња, није те ноћи успела да са оцем побегне из логора, јер је њена соба била на спрату.
„Сећам се када је требало бекство да буде, у хлебу је била цедуљица која је мени дата, и онда када смо отворили видели смо да ће бити бекство, али неко нас је одао, онда су нас закључали и нису нас пустили“, каже она.
Сваког фебруара цвеће и свеће подсећају на скоро 40.000 логораша, који су у време Другог светског рата из Ниша углавном одвођени на Бањицу, Маутхаузен или у логоре у Норвешкој.