Норвешке општине Вефсн и Хемнес се припремају за обележавање 75-годишњице доласка првих Југословена, пре свега Срба, у немачке концентрационе логоре у тој земљи где су принудним радом градили такозвани „Крвави пут“, саопштила је амбасада Норвешке у Београду.
Пут преко Корг планине за југословенске ратне заробљенике је представљало „Крвави пут“, како је назван због суровог рада и услова живота.
Према подацима, око 2.360 југословенских ратних заробљеника је убијено у више од 20 такозваних „Српских логора“ у Норвешкој.
Највећа стопа смртности је забележена у логорима на северу Норвешке где је убијено више од 1.990 Срба.
У саопштењу се наводи да је поводом 75. годишњице, норвешка амбасада објавила интервју са вођом пројекта „Крвави пут“ и бившим председником општине Вефсн Јимом Нердалом.
Мапу срских стратишта у пуном формату са навигацијом можете погледати овде
Нердал је казао да се 9. јуна наредне године обележава 75. годишњица доласка прве групе од 900, од укупно 4.260, углавном српских ратних заробљеника у немачке логоре у Норвешкој.
Према његовим речима, нацисти су у то време продужавали путеве и железницу принудним радом логораша, углавном из Југославије.
Нердал је рекао да пројекат обележавања 75. годишњице предвиђа постављање знакова на путу, али и „тачака за информисање“ на врху планине.
„На тим тачкама ће бити омогућемно коришћење апликације са детаљним информацијама о ‘Крвавом путу’. Апликација ће бити доступна на норвешком, српском и енглеском језику“, прецизирао је Нердал.
У оквиру акције обележавања годишњице, биће очишћено подручје где се налазио логор Олсен.
Нердал каже да ће након чишћења „моћи да се виде остаци зидова и других трагова логора, а биће доступан и обилазак споменика подинутих заробљеницима након рата“.
Други део пројекта за циљ има удруживање младих људи чији је задатак да од свих доступних информација направе документарни филм.
Група норвешких и српских уметника, дизајнера и редитеља заједно ће направити филм, који ће бити титлован на норвешком и српском језику.
„Морамо научити како људи могу потонути у недостатку хуманости и поштовања људског живота. Такође морамо запамтити и светле тачке људскости у време бруталне ратне реалности. Не смемо заборавити људе који су заробљеницима доносили храну и помагали им у бегству ризикујући сопствене животе“, рекао је Нердал, саопштила је амбасада Норвешке.