Расељени Срби из Крајишта код Липљана окупили су се у оштећеној сеоској цркви и обележили храмовну славу Свете Враче, показујући интересовање за своја имања и повратак на њих, упркос видљивом неслагању локалних Албанаца.
Трећу годину заредом више од педесет Срба окупља се у свом Крајишту, у којем су данас добили и поруку да нису добродошли, иако су прошле 24 године од ратних сукоба.
Њихове комшије Албанци су на свакој од бандера крај пута до црквеног дворишта и православног гробља поставили заставе „ОВК“, али и Албаније, Сједињених Америчких Држава, те заставе плаво-жуте боје које за већинску заједницу симболишу државност на Косову. Преко разгласа чуле су се песме о оснивачу „ОВК“ Адему Јашарију.
Липљански парох Драгиша Јеринић служио је празничну литургију и пререзао славски колач.
„Без обзира на то што својом музиком то покушавају, они данас код нас не могу да изазову гнев, јер ми се радујемо данашњем празнику и радосни смо што нас је господ окупио у овом светом храму“, рекао је Јеринић.
Пре три године, а на иницијативу Срба из Крајишта, расељених у Липљану, Грачаници и околним српским срединама, парох Јеринић је организовао окупљање и богослужење у цркви, која је услед ратних сукоба видно оштећена.
„Прошле године смо кренули да обнављамо наш свети храм, ове године се мало стало са тиме и сам Бог зна зашто је то добро. Надам се да ћемо у наредном периоду да наставимо са обновом да прво средимо унутрашњост, куполу вратимо на своје место и храм уредимо да изгледа онако како доликује“, објаснио је Јеринић.
Гробље крај цркве обрасло је у шибље и коров, а споменици су поломпљени или видно оштећени.
„Нисам могла да приђем гробу свог брата од стрица и упалим му свећу. То што пуштају музику док се ми молимо Господу нама не смета, али ми смета зашто не дају да у миру почивају на својој земљи“, прича Верица Младеновић из Крајишта.
Славица Поповић тврди да су све српске куће и имања у селу узурпирани.
„Овде сам рођена, у овој цркви крштена. Кућа ми је била на 20 метара од цркве. Запалили су је и све узурпирали. Прошла сам крај својих њива. Обрађују их и убирају летину већ 24 године док ја купујем хлеб својој деци. Само би желела да их питам како им је док једу и узимају туђе“, прича Славица.
Готово четврт века Срба из Крајишта не могу да врате своју узурупирану имовину, а о повратку у село нема ни говора. Питају се „да ли су то демократске вредности и успех владе у Приштини“.
Председник привременог органа за општину Липљан Милан Јоксимовић каже да је управо због јаког отпора локалних Албанаца изостала иницијатива за повратак Срба у Крајиште.
„Сва српска земља и имовина су узурпирани. Има људи са више од 10 хектара земљишта које не само да не могу да врате, већ ни да приђу и виде своја имања. Ове године је као што видите утростручено полицијско обезбеђење око црвке, где смо се ми окупили. Док је ова власт у Приштини тешко да ћемо моћи говорити о било каквом повратку или повраћају узурпиране имовине“, каже Јоксимовић.
Крајиште је до ратних сукоба 1999. године било већински српско село. У њему је живело 27 српских породица, а данас ниједна.
Иван Миљковић