РТС, 9.4.2020, Српско гробље у Словачкој: Помен за 6000 Срба

Словачка, Велики Међер, српско војничко гробље из Првог светског рата Фото: heritage.gov.rs

„Данас, 6. априла, од 8 до 18 сати, монтирали смо 29 сталака и 55 мермерних спомен плоча са исписаним именима српских мученика у Великом Међеру, који су положили своје животе за слободу у Великом рату. Све је спремно за званично отварање Српског војног гробља у Словачкој“, јавио је Стане Рибич, председник удружења Срба у Словачкој, који последњих десетак година заједно са др Небојшом Кузмановићем из Архива Војводине покушава да спасе гробове српских војника и цивила од пропасти и одржи сећање на српски народ, који је страдао у Словачкој.

На тлу Словачке, иначе, постоји осам споменика српских страдања – у местима Комарно, Трнава, Жилина, Илава, Банска Бистрица, Тренчин, Шаморин и Велики Међер.

Српско војно гробље у Великом Међеру у Словачкој настало је током Првог светског рата тако што су аустроугарске власти овде 1914. године отвориле логор Нађмеђер за ратне заробљенике. Кроз логор Велики Међер прошла је 21 хиљада логораша. У логору је у наредне четири године умрло од злостављања, глади, разних болести и сахрањено на локалном гробљу 5.135 српских војника, 312 црногорских војника и већа група цивила.

Први је о овом Српском војном гробљу писао још 1936. године историчар Ристо Ковијанић, који је сам био заточеник логора и сахрањивао и потписивао умрле Србе.

„Најпре је бринуло новоосновано Краљевина СХС – када су сви гробови означени и изграђена мала капела. После је бригу о гробљу преузела држава Чехословачка. Све делегације из некадашње Југославије су га посећивале. Међутим, у последњим деценијама се одступило од тог обичаја. Посећивали су га само представници Удружења старих бораца и православни свештеници из Комарна. Капела је почела да прокишњава, коров је прекрио надгробне споменике, крстови са именима су нестали или се распали, тако да их је остало свега двадесетак“, каже др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине.

Ова тужна прича је достигла врхунац кад је већи део гробља, у катастру заведеном као Српско војничко гробље, изнајмљен Кинолошком друштву.

„Када је гробље приватизовано на њему је отворено тркалиште за псе. Велики споменици од мермера и старог гвожђа су покрадени, а мали гробови су порушени. Ја сам то открио 2001. године и дигао узбуну и у Братислави и у Београду, тако да је већ 2003. грбоље ревитализовнао. Тада је Удружење Срба „Светозар Милетић“ поставило и прву спомен плочу страдалим Србима у Великом Међеру. Само гробље је обележено таблама са написом на српском и словачком језику и тако постало место, које су посећивале наше државне делегације и екскурзије наших ђака и студената“, каже доктор Небојша Кузмановић.

Ово гробље је други највећи меморијал, после Зејтинилка, српским борцима из Великог рата у иностранству. На основу уговора који су потписали Амбасада СЦГ и Општина Велики Међер почели су заједно да брину о српском гробљу.

Удружење Срба у Словачкој је схватило значај овог историјског места и заједно са словачким пријатељима почело пре пет година да на гробљу ради на изградњи својеврсног музеја Срба.

„Наши словачки пријатељи професор Јан Јанкович, историчар Бранисалв Хом, градоначелници Великог Међера, помогли су нам да обновимо урушену капелу и порушене споменике. Али и да заједно са државним архивима Словачке и Србије утврдило тачан број заробљених и умрлих Срба, да нађемо документа са њиховим именима и умрлице. Тако смо дошли до списка од око 6000 војника и цивила, који су овде сахрањени“, открива Стане Рибич, који је иницирао да се напише књига о том српском страдању и уради документарни филм.

Први писани докуменат о Србима у Словачкој потиче од 17. маја 1511. године. Тада је направљен печат Српске православне црквене општине у Комарну. У овом граду је живело 8.000 Срба. Пет векова касније, захваљујући активностима Удружења Срба наш народ је добио статус националне мањине, а самим тим и државну бригу Словачке. А то подразумева и финансирање српских програма за очување и развој националног иденитета. Данас у Словачкој живи и ради око 13.000 наших људи.

„Ми смо у међувремену са водећим људима Великог Међера разговарали о томе да Српско војно гробље потпуно преуредимо, да поставимо спомен плоче са именима свих 6.000 сахрањених Срба и од њега да направимо својеврсни српски музеј. Словаци су прихватили наш предлог, улици поред гробља дали име Српска и омогућили нам да оживимо ово историјско место“, каже Стане Рибич.

Уз подршку и помоћ Словачке, Србије, а посебно владе Војводине која је донирала пет милиона динара, последње три године Стане Рибич је са члановима удружења и др Небојшом Кузмановићем радио на изради спомен плоча.

У међувремену гробље су посећивале српске делегације, а 2019. године је у посети био и министар спољних послова Ивица Дачић, који је положио венац на великом крсту у централном делу гробља. Том приликом министар Дачић је позван на свечано отварање 6. ааприла 2020. године.

„Свечано отварање Српског војног гробља у Великом Међеру у Словачкој је због пандемије корона вируса одложено. Надамо се да ћемо почетком јуна моћи да јавности представимо овај јединствени музеј српског страдања и српско-словачког пријатељства“, рекао нам је др Небојша Кузмановић.

Марко Лопушина