РТВ, Танјуг, 28. 4. 2023, Почела конференција „Јасеновац – Аушвиц Балкана“ у Скупштини Србије

„Раскужна постаја Загреб“: Српчићи из хрватског логора Јастребарско из система логора Јасеновац Фото: Архив Републике Српске, Збирка „Концентрациони логор Јасеновац“ – V дио: Дјеца у логору

БЕОГРАД – Научна конференција „Јасеновац – Аушвиц Балкана – Преживела деца логораши сведоче“ отворена је данас у Скупштини Србије, и одржава се до 30. априла у знак сећања на преживелу децу логораше из Јасеновца.

Првог дана конференције професор Илија Кајтаз је прочитао предлог њену Резолуцију о усташком инфантициду Независне Државе Хрватске над српском, јеврејском и ромском у дечијим логорима смрти (1941-1945).

Кајтаз је најавио да ће Резолуција бити достављена на Дан победе 9. маја Уједињеним нацијама.

У резолуцији се подсећа да је у окупираној Европи током Другог светског рата само НДХ имала специјализоване концентрационе логоре за децу, односно да је брутално убијено око 74.000 српске, јеврејске и ромске деце.

Само је у логору Јасеновац страдало 19.432 детета, а од око 3.000 смештених у Јастребарско убијено је око 1.000 или им је украден идентитет, каже се у предлогу резолуције.

Предложено је да се 28. април, дан када је 1941. године почињен злочин у Гудовцу код Бјеловара, прогласи за Дан геноцида над Србима.

Резолуција се, између осталог, залаже за активан приступ у спречавању ревизионизма, посебно усташке идеологије „која је била једна од најсмртоноснијих 20 века“.

Циљ је спречавање укорењивања неоусташтва, а УН, Европски парламент и друге међународне установе се позивају да се супротставе и осуде величање усташке идеологије и за бране усташки поздрав и забрани рехабилитација усташких злочинаца.

У свом обраћању учесницима конференције, помоћник министра спољних послова Владимир Марић је истакао да министарство покушава да представе истину о томе што се дешавало у Јасеновцу – „зато што је истина на нашој страни“.

Према његовим речима, најзначајнији резултат свих њихових активности је изложба у седишту Уједињених нација „Јасеновац право на незаборав“, која је обухватала седам тона опреме и артефаката, а отворио ју је тада министар Ивица Дачић.

Марић је рекао да министарство ради на томе да се отопле билатерални односи са Хрватском, али да тему Јасеновца српска страна увек држи на врху агенде.

„О томе увек говоримо и указујемо. Истина је на нашој страни. Министарство спољних послова не сме дозволити да се покушај историјског ревизионизма спроводи без наше реакције“, закључио је Марић.

Говорећи о резултатима својих истраживања, пуковник у пензији Антун Милетић је подсетио да је у мају 1943. године командант концентрационог логора Макс Лубурић наредио спаљивање логорске архиве.

„Рекао је: ‘Од данас почињемо са бројем један'“, рекао је Милетић

Према његовим речима, исто тако су уништени и документи логора вођени до маја 1945. године и зато о Јасеновцу „врло мали број докумената можете наћи“.

Милетић је подсетио да је званично Јасеновац називан радним логором, а да и данас неки покушавају тако да га представе.

„Јесте био је радни логор, али радни логор за убијање. Неухрањени, болесни су копали насипе. Ту су умирали и сахрањивани. Тим радом. То је само био један од система убијања у логору“, истакао је Милетић

Козара је симбол страдања деце – страдало је око 11.000 деце до 14 година, а из Јасеновца где су одвођени доста их је спашено захваљујући Диани Будисављевић и њеним сарадницима, подсетио је Милетић

Према његовим речима, нико није у могућности да установи коначан број жртва, не само у Јасеновцу него на простору Југославије у Другом светском рату, а процењује се да је укупан број између 1.100.000 до 2.400.000.

Посланик у Скупштини Србије Драгољуб Ацковић је подсетио да је од 1941. до 1945. године био за Роме „период изузетно тежак“, о чему се мора учити и знати, јер су „Роми процентуално погинули највише од свих“.

„Када ми неко напише, а јесу многи, да је у Јасеновцу страдало неколико стотина, евентуално неколико хиљада Рома, мени се плаче, јер знам колико је припадника тог народа живело у Босни у то време – око 50.000″, рекао је Ацковић.

Генерална секретарка Савеза јеврејских општина Србије Данијела Данон је подсетила да Јевреје, Србе и Роме везује страдалништво.

„Геноцид, холокауст, порајмос. Троглава аждаја која нас је у Јасеновцу, Ђакову, Старој Градишки, нацистичким логорима… у бруталној методичности прождирала и истребљивала“, рекла је Данон.

Према њеним речима, сваки покушај тумачења безумља је бесмислен, јер „злочиначки наум може бити разумљив једино од стране њему сличних“.

„Чак и кад би желели да опростимо не смемо. Једини који по јеврејској традицији могу опростити су жртве. Правда никад неће бити задовољена. Недела почињена надилазе људску правду. Вапе за космичком правдом“, рекла је Данон.

Некада дете логораш Гојко Рончевић Мраовић се присетио да је логору за децу у Јастребарском преживео само захваљујући преваспитању у Усташку младеж, где су српску децу оденули у црне усташке униформе.

Према његовим речима, Јастребарско је био сабирни усташки дечји логор за простор целе НДХ, где је било 3.400 деце од једне до 14 година.

„Транспорт најчешће сточним вагонима. Деца изнемогла, полумртва, трпана у препуне вагоне, без хране и воде, без довољно ваздуха. У Загребу су отворили вагоне и налазе 15 до 30 мртве деце“, рекао је Рончевић Мраовић.

Према његовим речима, у Јастребарском је из вагона извучено 17 мртве деце, а након два, три дана је умрло 150 деце, само током јула и августа 1942. године.

Рончевић Мраовић је подсетио да је децу „спашавала хероина Диана Будисављевић са сарадницима, којима за ово дело дугујемо неизмерну захвалност“.

Према његовим речима, формиран је Институт „Диана Будисављевић“ за истраживање злочина над децом, која организује ову конференцију која ће завршног дана донети историјску резолуцију.

Конференцијом председавају поред директора Института „Диана Будисављевић“ Рончевића Мраовића, Драгољуб Ацковић, индијски стручњак Субрата Мукерџи, експерт за Аушвиц Гидеон Грајф, теолог Јоханес Солберг из Немачке и канадски историчар Мишел Главић.

Учествују бројни стручњаци из Србије, региона и иностранства, а модератор конференције је српско-амерички глумац Џек Димић.