СПЦ, 24. 3. 2024, Ставите ван снаге неуставни Закон о родној равноправности – Закључци Научног скупа „Правни аспекти и последице Закона о родној равноправности“

Међународни скуп „Правни аспекти и последице Закона о родној равноправности“, НБС, 2024. Фото: РТ Балкан, Танјуг, Владимир Спорчић

Ми, доле потписани учесници Научног скупа „Правни аспекти и последице Закона о родној равноправности“, одржаног 14. марта 2024. године у Народној библиотеци Србије, изражавамо благодарност Српској Православној Цркви и Матици српској које су, после стручне анализе лингвиста и филолога, пружиле могућност да јавно и транспарентно буду размотрени правни аспекти и последице примене Закона о родној равноправности, те констатујемо следеће:

1. Закон о родној равноправности мења уставни идентитет Републике Србије тако што фундаментално задире у људска права и основне слободе и целокупни вредносни систем и етичке поставке, по којима живе грађани Републике Србије;

2. Равноправност као универзални принцип примењен је селективно и дискриминаторно, за разлику од Устава Републике Србије који у своме члану 15 не прави разлику међу грађанима, гарантујући равноправност жена и мушкараца;

3. Појам рода (gender) у Закону о родној равноправности не подразумева мушки и женски пол као биолошку категорију, нити одговарајућу граматичку категорију рода која се донекле односи на ову природну датост, нити подразумева именицу у традиционалном значењу, него је то род као џендер – друштвени конструкт, какав не постоји у српском језику, нити у једном природном људском језику на свету. Такав појам рода, како је у овом Закону нормиран, не постоји у Уставу и правном поретку Републике Србије и није у сагласности са Уставом и другим прописима;

4. Законом о родној равноправности насилно је укинута разлика између џендера и припадника мушког и женског пола тако што су мушкарци и жене, готово сви грађани Републике Србије, противно њиховој вољи и Уставу, сврстани у „џендере“;

5. Чланом 10 Устава прописано је да је српски језик службени језик у Републици Србији, док Закон о родној равноправности на неуставан начин уводи непостојећи тзв. родно осетљиви језик;

6. Највећи број правних норми Закона о родној равноправности неприхватљив је са аспекта различитих грана права, али и са тачки гледишта других научних дисциплина, и не постоји могућност њихове примене у правном поретку Републике Србије;

7. Закон о родној равноправности карактерише неразумљивост, одсуство нормативне ваљаности, идеолошка пристрасност и острашћеност;

8. Посебно указујемо да ниједан језик на свету не настаје и не мења се једностраном политичком вољом путем општег правног акта, већ искључиво у складу са правилима лингвистичке струке – у случају српског језика који не може изнова настајати, јер је настао пре 1000 година – кроз надлежне институције које су у Републици Србије оличене у Одбору за стандардизацију српског језика и Матици српској, и зато је недопустиво и неприхватљиво да се грађанима Републике Србије, под претњом новчаним и затворским казнама, принудно намеће непостојећи тзв. родно осетљиви језик;

9. Подржавамо ставове које су, уз уважавање научних аргумената и чињеница, исказале Српска Православна Црква и Матица српска у односу на покушаје насилне промене свести и вредносних категорија, разградње личности, породице, друштва, образовања, културе, права, морала и логике, што је, по свему судећи, циљ Закона о родној равноправности;

10. Посебно забрињава говор мржње које носиоци и заговорници тзв. џендер идеологије и медији који су им наклоњени упорно и некажњено користе – не само према Српској Православној Цркви и Матици српској него и према свим неистомишљеницима неприродног „уродњавања“ преко Закона о родној равноправности и Закона о забрани дискриминације;

11. Пред Уставним судом Републике Србије поднето је више иницијатива за оцену уставности великог броја одредаба Закона о родној равноправности, Закона о забрани дискриминације, Закона о јавном информисању и медијима и других прописа, и затражена је обустава примене тих закона до окончања поступка, а од посебног значаја је и то што је Заштитник грађана – Омбудсман бројне одредбе овог Закона оценио као неуставне и најавио још једну иницијативу за оцену уставности овога Закона;

12. Имајући у виду велики број неуставних одредаба у Закону о родној равноправности, констатујемо да је, сходно Јединственим методолошким правилима за израду прописа у Републици Србији, немогуће приступити његовим изменама и допунама;

13. Позивамо представнике извршне и законодавне власти да ради очувања достојанства грађана Републике Србије, српскога језика, ћириличког писма и историјски потврђених и стечених вредности у оквиру јединственог правног поретка Републике Србије, покрену поступак за стављање ван снаге неуставног Закона о родној равноправности и спорних одредаба Закона о забрани дискриминације;

14. Неопходно је да се кроз јавни и стручни дијалог дође до најширег консензуса за припрему системског Закона о равноправности, уз пуно поштовање уставног идентитета државе Србије и историјски потврђених вредности српског друштва, а посебно српскога језика као једног од главних носилаца српског националног идентитета, као и уз поштовање Уставом зајемчених права и слобода сваког грађанина од којих су већина верници, као и традиционалних цркава и верских заједница.

Патријарх српски Порфирије

Проф. др Драган Станић,
председник Матице Српске

Проф. др Игор Вуковић,
Правни факултет Универзитета у Београду

Проф. др Бранислав Ристивојевић,
Правни факултет Универзитета у Новом Саду

Проф. др Зоран Павловић,
Правни факултет за привреду и правосуђе
Универзитета Привредна академија у Новом Саду,

Проф. др Милош Станковић,
Правни факултет Универзитета у Београду

Др Милош Станић,
Институт за упоредно право у Београду,

Доц. др Драган Дакић,
Правни факултет Универзитета у Крагујевцу

Др Слободан Јанковић,
Институт за међународну политику и привреду у Београду,

Проф. др Срђан Шљукић,
Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду,

Проф. др Слободан Владушић,
Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду,

Адвокат Мирослав Николић, Београд