Опитно мерење утицаја минирања у површинском копу рудника камена подно Спомен комплекса Зебрњак на истоименом брду код Куманова на северу Македоније, после извесног одлагања од пар часова „закашњења“ због негодовања дела месног становништва, извршено је данас под надзором стручњака из Скопља и Београда.
Прелиминарно, наводно, минирање није угрозило меморијал са спомен костурницом где почивају земни остаци 687 српских војника погинулих у операцијама Кумановске битке у Првом балканском рату.
Но, све док не буду прегледани и анализирани сви релевантни показатељи данашњег мерењња изведеног минирања стручњаци не дају званичне оцене.
На данашњем мерењу поред екипе српских стручњака, (која је ипак стигла да на време присуствује поменутим мерењима, упркос чињенице да је било покушаја да се „убрзано“ спроведе минирање, знатно пре договореног и најављеног термина) били су и представници македонских надлежних институција. Стручњаци су из Београда стигли по благовременом упуту ресорног Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије.
Као што је најавама достављених између осталог и српском центру СПОНА, најпре је било прецизирано, да ће мерно минирање на Зебрњаку бити 7. септембра. Потом је одложено за 10 дана, да би, из неких „техничких разлога“, без званичних обавештења, било изведено данас (14. 9).
Истрајна јавна упозорења из Српског културно информативног центра СПОНА на реалне опасности од поновног потресања читавог комплекса војног меморијала Зебрњак код Куманова, „довела“ су до тих одлагања најавављених минирања и до „договорног састанка“ у Државном инспекторату техничких инспекција у Скопљу, како је речено, ради објашњења разлога наредних планираних захвата на површинском копу рудника концесионара грађевинске фирме „Гранит“. Самостални рударски инспектор поменутог Инспектоарата Авдуш Јонузи званично је доставио обавештење да је „због све чешћих реакција јавности, а и због забринутости од утицаја минирања“ на комплекс одлучено о потреби да се одложи претходно заказано минирање „за десет дана ради детаљнијег упознавања вршења мерења утицаја самог минирања“. Но, сада, без икаквих обавештења, све је обављено – раније.
Одложено „пробно“ минирање, како је речено, требало је да потврди или оповргне основаност могућег угрожавања војног меморијала Зебрњак, али и дела стамбених и привредних објеката месног становништва села у близини рудника.
Против било каквог минирања па и „пробног“ данас су на месту догађаја у протесту били мештани села Тромеђа, међу којима је био и председник Удружења за очување српских споменика у Македонији Саша Ристић.
Сељани подсећају да минирања у оближњем кеменолому подно споменика Зебрњак годинама наноси ненадокнадиве штете стамбеним, привредним објектима али и усевима на имањима. А, осим тога, како веле, несхватљиво је да се годинама дозвољава експлоатација кемена која директно угрожава споменик на Зебрњаку.
У реаговању подсећају да је „поред угрожене безбедности и даље под сталном опасношћу споменикот Зебрњак, културно наследство. Према одредбама Закона о културном наследству (члан 79 став 1) на просторима на којима се налазе непокретна добра заштићена овим законом не смеју да се врше геолошка истраживања и експлоатација минералних суровина, изузев уколико нема посебне одлуке Владе. А тога нема, истичу у реаговању револтирани житељи села Тромеђа.
Ристић, пак, указује да је и самим данашњим „ужурбаним показним минирањима“, дакле, не једним „него два“ за наводни доказ да нема опасности по споменик, потврђено да је спроведен покушај манипулације.
– Поред несхватљивог ненајављеног минирања уместо 17. септембра, данас смо били заједно са стручњацима и из Београда и Скопља, били сведоци двојног минирања. Дакле, удари су да се тако опише били „раздвојени“ и мерно ублажени. Није изведен један збирни удар како би се видели ефектти већ два – одвојена, ублажена. Наравно то стручњацима није промакло и они ће дати свој суд када провере све резултате мерења на апаратима, изјавио је Ристић.
М.С.