Спутњик, 24. 9. 2024, Спутњик у луци Гувија – на месту где су српски ратници пронашли спас после албанске голготе

Крф, лука Гувија: Помен за јунаке Првог свестског рата Фото: Спутњик, Лола Ђорђевић

Полагањем венаца код Спомен плоче на плажи у луци Гувија, на месту где су се пре 108. година након албанске голготе искрцали српски војници, отпочеле су комеморативне свечаности поводом обележавања годишњице искрцавања српске војске на јонска оства Крф и Видо.

Делегацију Владе Србије предводи државни секретар Министарства за рад запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић који је положио венац на спомен обележје.

Венце су положили и представници Министарства Одбране и Војске Србије, амбасаде Србије, града Крфа, удружења потомака учесника Првог светског рата и Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова од 1918. године, ветерани 63. падобранске бригаде, учесници битке на Кошарама…

Полагању венаца претходио је помен српским ратницима, који су заједно служили српски и грчки свештеник, док су на почасној стражи око спомен обележја стајали кадети Криминалистичко-полицијске академије и Војне академије.

Спомен обележје у луци Гувија, у славу својих палих сабораца и у име преживелих, свечано је 1975. године открио Солунац Милан Гвозденовић. На спомен плочи је на српском, грчком и француском исписано:

У овој луци острва Крфа савезничка српска војска долазећи из Албаније искрцавала се од 6. јануара до 5. априла 1916.

 

Грчком народу – захвални српски ратници.

Прво одредиште

Лука Гувија била је прво одредиште изнемоглих српских ратника, који су након албанске голготе спас пронашли на грчком острву Крф, које је од острва спаса постало место васкрснућа српске војске и Србије.

Голгота и страдање српске војске и народа почела је октобра 1915. године, када је после више од месец дана пружања отпора далеко надмоћнијем непријатељу, српски војни и државни врх донео одлуку о повлачењу према Јадранском мору. Процењује се да је те хладне и кишовете јесени у повлачење кренуло више од 400.000 људи. Залеђеним путевима ка вратима спаса, заједно са војском и великим бројем избеглица, повлачио се и сам краљ Петар.

Глад, зима, напади албанских племена из заседа, учинили су да многи од, славним победама на Церу и Колубари овенчаних српских војника, заувек остану у беспућима албанских планина. Претпоставља се, да је од почетка повлачења, живот изгубило више од 70. 000 војника и цивила.

После више од месец дана тешких маршева, српска војска се окупила код Скадра, Драча и Валоне, али долазак на обалу није значио и коначан спас. Велике силе нису могле да се договоре о начину и месту прихвата гладних, промрзлих и исцрпљених српских ратника (према подацима српске Врховне команде, на албанску обалу је стигло око 110.000 војника и 2.350 официра).

Као и увек у тешким временима, Србија се за помоћ обратила Русији. Одговарајући на молбу српског државног врха, цар Николај Други упућује телеграм савезницима у коме захтева да српска војска буде спасена или ће се у противном Русија повући из савеза.

После енергичне реакције руског цара почела је евакуација српске војске са обала Албаније.

Први конвоји са српским војницима, са албанске обале нису кренули пут Грчке, већ Африке, тачније пут Туниса у место Бизерту где су се налазиле савезничке болнице. Након заузимања острва Крф од стране једног одреда француске војске (6 Алпски ловачки пешадијски батаљон) савезници доносе одлуку да острво буде база, место опоравка и реорганизације српске војске.

 
Острво спаса и васкрснућа

Од почетка јанура 1916. године када су се први српски војници искрцали у луци Гувија до краја фебруара те исте године, на Керкиру (како Грци зову острво) укрцано је и евакуисано (помоћу 43 савезничка брода) око 113.000 војника и старешина и око 15.000 избеглица односно цивила.
Њихово прво искрцавање на острво цар Николај Други поздравио у телеграму упућеном престолонаследнику Александру Карађорђевићу

„Сазнао сам с радошћу да су јаначке српске трупе, после славне борбе, транспортоване на Крф. Убеђен сам да ће она кроз кратко време, после одмора, тако заслуженог, опет узети учешће заједно са савезницима у борби против општег непријатеља. Предвођена Вашим Краљевским Височанством она ће продужити пут славе и приближити се часу обнављања и ускрснућа Велике Србије“.

Од момента када је нога првог српског војника крочила на обалу Крфа, ово прелепо митско острво за нас Србе ће заувек постати острво спаса, наде, страдања али и васкрснућа српске војске и Србије.

 
Лола Ђорђевић