Спутњик, 29.10.2021, „Музика Ивана Галеба“: Непознате партитуре Владана Деснице откривене пола века после смрти

Владан Десница Фото: Архива

У Народној библиотеци Србије одржан је концерт „Музика Ивана Галеба“ на коме су премијерно пред публиком у Србији изведене камерне композиције књижевника Владана Деснице, на основу необјављених и до сада јавности непознатих музичких партитура из његове заоставштине, после више од пола века од смрти великог писца.

Студенати Факултета музичке уметности у Београду – сопран Сара Ристић, мецосопран Анђела Симић, тенор Ђорђе Петровић, виолинисткиња Јана Чокић и пијанисткиња Ружица Стаменковић извели су композиције Владана Деснице: „A se stesso“, по стиховима Ђакома Леопардија, „Еј, пусто море“, по стиховима Лазе Костића, „На ноћишту“, „Вечерњи напјев“, „Бубица“, „Успаванка“, „Златна рибица“ и „Allegro capriccioso“.

Посетиоци су имали прилику и да погледају изложбу „Владан Десница (1905-1967)“ ауторке Олге Красић Марјановић, која је оригинално приказана 2005. године у Библиотеци града Београда поводом обележавања стогодишњице рођења писца. Поставка ће за јавност бити доступна до 27. новембра.

Владан Десница био је истакнути романописац, аутор 34 приче, једне песничке збирке и једне драме, као и врсни естетичар који се бавио и теоријом филма. Као велики поклоник музике, школовао је глас и свирао виолину, као и главни јунак у његовом чувеном роману „Прољеће Ивана Галеба“.

Како су после 50 година од смрти откривене ноте Владана Деснице

Унука Владана Деснице Ксенија Шкарић која је присуствовала концерту истакла је да није било непознато да су у архиви великог писца постојале ноте, али се до пре неколико година нико њима није позабавио.

Након што се њен муж посветио композицијама Владана Деснице, пијанисткиња Власта Ђура и певачица Јосипа Билић снимиле су три композиције које су емитоване 2017. године на отварању изложбе посвећене Владану Десници у Кули Јанковића, у Исламу Грчком.

„Изложба се звала ‘Пишчев студио’ и на њој су били изложени портрети којих има доста, више је цртежа и графика али постоји и неколико уља на платну, као и његове личне ствари. Дакле, рестаурирали смо његов студио – његову писаћу машину, обавезне цигарете и кафу и онда смо на отварању пустили та три снимка“, каже за Спутњик унука Владана Деснице.

После тога, композиције Владана Деснице су изведене пред публиком у Загребу 2019. године, а након синоћне београдске премијере у плану је да се изведу у библиотекама у Новом Саду и Бањалуци.

Музеј Владана Деснице у Кули Јанковића

Владан Десница по мајчиној линији је потомак Јанковић Стојана, вође српских котарских ускока у 17. веку. Кула Јанковића у Исламу Грчком данас је у власништву породице Десница, али је оштећена у рату. По речима Ксеније Шкарић, Кула је данас у великој мери обновљена, а грађевински радови су скоро завршени.

Следећи корак требало би да буде уређење просторија на адекватан начин да би се изложиле уметничке збирке икона, старих фотографија, скулптура, архивске грађе… Етнолошка и археолошка збирка су већ изложене, а сваког лета Српско културно друштво „Просвјета“ из Загреба у Кули Јанковића организује представе, изложбе и књижевне сусрете.

„Смисао је да један део Куле Јанковића буде стално отворен, као стални музеј, а један спрат би био Музеј Владана Деснице, то је део плана и већ се ради на томе“, истиче Ксенија Шкарић и додаје да не зна кад би Десничин музеј могао бити отворен јер то зависи од финансија, безбедносних услова, а највећа препрека његовом отварању је то што по хрватском закону не може постојати музеј без кустоса.

Потомци Владана Деснице

Потомци Владана Деснице су син и три кћерке, седморо унука и четири праунука. Одрасли по потомци су по занимању физичари, научници, лекари, правници…

„Завршила сам Ликовну академију и једина сам отишла на ту уметничку страну. Али добро, постоји млађа генерација за коју још не знамо на коју ће страну отићи. Завршила сам вајарство, академски сам вајар, по занимању рестауратор и конзерватор“, каже Ксенија Шкарић.

Не сећа се деде јер је Владан Десница умро кад је имала годину дана, али поседује једну заједничку фотографију.

Пиштало: Геније раван Андрићу, човек склада и хармоније

В.д. директора Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало истиче да је Владана Десницу одувек сматрао генијем, „једним од највећих ког смо произвели у литератури“, по квалитету, ако не по ширини опуса, равним Андрићу. Додаје да се зна да је Десница имао одличан глас, али га је упропастио са три пакле цигарета дневно.

„Оно у чему су ме утврдиле ове соло песме је то да је пре свега био човек склада и хармоније. Ви осећате овде склад, има скоро једну шопенску љубав за мелодију, за лепу мелодију, за леп израз. Он није био човек дисонанце и ако га код нас људи некад не разумеју, то је можда зато што постоји једна тенденција у нашој култури која каже: Све што је складно, мене не не занима. А Владан Десница је био човек склада и хармоније што потврђују и ове дивне соло песме“, сматра Пиштало.

На питање да ли би Владан Десница био једнако добар као композитор да се својевремено определио за музику уместо књижевности, Пиштало је одговорио да не може да суди о томе, али је истакао да без књижевног опуса Владана Деснице не може да замислим нашу књижевност.

Владимир Судар