Спутњик, 6. 12. 2024, Коначни обрачун: Заједнички удар Британаца и Албанаца на сам темељ српског народа

Пећска Патријаршија, снимак из 19. века Фото: Вечерње новости

Ако се најновије оптужбе косовских Албанаца против СПЦ повежу са нападима који су својевремено дошли из Велике Британије, од Алише Кернс, може се закључити да су ти напади синхронизовани. Јер циљ је коначни обрачун са СПЦ, упркос чињеницама и истини.

Овако др Милош Ковић, историчар и професор Филозофског факултета у Београду, коментарише најновије оптужбе албанских политичара и „аналитичара“ против епархије Рашко-призренске Српске православне цркве.

 
Понављање старих мантри

Приликом напада на Српску православну цркву, косовски Албанци нису иновативни, напротив, понављају старе мантре које је својевремено у британском Парламенту изрекла посланица Алиша Кернс: да српска црква учествује у шверцу оружја из Србије на Косово и Метохију.
Ову мантру посвећено понавља Геракућин Кучи, „експерт“ Инстута Октопус, невладине организације која за себе тврди да представља „свјетионик изврсности у подручју стратешке анализе и истраживања хибридног ратовања“.

Кучи је ову клевету поновио гостујући на једној од гледанијих приштинских телевизија, иако су клевете које је изнела Кернсова демантовали Кфор и Еулекс, а косовска полиција, иако се својски трудила да повеже СПЦ и дешавања у Бањској, то није успела. Кучи одлази и даље од тога, па поставља питање „какви људи живе тамо (у српским манастирима)“.

Селим Пацоли, некадашњи заменик градоначелника Приштине и званичник странке „Нови савез Косова“ у својим изјавама још је екстремнији, па вероватно трудећи се да у екстремизму надвиси и Аљбина Куртија, оптужује СПЦ да је била организатор насиља над Албанцима и позива на етничко чишћење Срба са Косова и Метохије, по угледу на „Олују“.

На ове мантре епархија Рашко-призренска одговара чињеницама – прво да нико није могао да СПЦ доведе у везу са некаквим шверцом оружја, као и да је, штавише, Црква помагала Албанцима током оружаних сукоба на Косову и Метохији деведесетих година прошлог века и наводи да је манастир Дечани био склониште за бројне Албанце.

 
Истина најјаче оружје

Према Ковићевим речима, међу Албанцима има и оних који знају да је све оно што је везано за културно наслеђе на Косову и Метохији везано за Српску православну цркву, уз неколико изузетака који су остали из Османске ере, наводи Ковић.

„Има међу Албанцима и оних који знају колико је важно наслеђе Српске православне цркве, не само за Србе него и за разумне Албанце. Али у временима каква су ова наша, екстремисти се најјаче и најдаље чују. А ове изјаве спадају у арсенал крајње екстремних“, наводи он.

Српска православна црква на Косову и Метохији најбоље и једино могу да се одбране истином, сматра наш саговорник. Управо такво је и саопштење које је Епархија рашко-призренска издала, у коме се само понављају чињенице.

„Нема, дакле, ни једне чињенице која може да потврди умешаност Српске православне цркве у овај или онај вид политичке или оружане борбе. Тако да црква у оној мери у којој су јој доступни медији и живи контакти може да се одбрани. Црква може да се одбрани само истином и чувањем канала преко којих може да се огласи. Такве су медијске куће међу којима је и Спутњик“, закључује Ковић.

 
Никола Јоксимовић