Немци и шиптарска милиција пале српско село Борчане (Сочаница, Лепосавић), јул 1941. године Фото: Косово онлајн, Војни музеј у Београду
Мештани села Борчане у општини Лепосавић и Срби на северу Космета оспоравају званичну историју и кажу: Прва устаничка пушка у Србији пукла у Борчану 6. јула 1941. године
У задњих седам година чланови Равногорског покрета на северу КиМ полажу венац на гробове двојице Срба у Борчанима када су 6. јула 1941 године погинули од окупатора, Немаца и шиптарских жандарма и када су Борчанци упалили прву устаничку ватру у Србији и убили више жандарма
– Mи, чланови Равногорског покрета са севера Косова и Метохије, О.О. Косовска Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић, пре шест година, отпочели смо обележавање 6. јула као датума почетка борбе против окупатора и нацизма и фашизма у Србији 1941. године у Другом светском рату. На овај дан одајемо почаст свим страдалим мештанима Борчана, са посебним акцентом на две прве жртве арнаутске акције, Ранка и Милоша Петровића који су погинули 6. јула 1941. године у Борчану, у општини Лепосавић на северу Космета – каже Горан Миленковић члан Општинског одбора Равногорског покрета из Лепосавића.
Више од 100 представника Равногорског покрета и других са севера Космета, и овог протеклог 6. Јула, положили су венце и са месним свештеницима обавили парастос на гробовима убијених мештана Борчана Ранка и Милоша Петровића 6. јула 1941. године.
– С обзиром на то да је 7. јули укинут као датум којим је обележаван дан почетка устанка у Србији, идеја нам је била и остала, да можда некако овај датум наметнемо као државни празник и на тај начин вратимо државу Србију на ове просторе. Наравно, свесни смо чињенице да је то тренутно немогуће са овим посткомунистичким режимом, но стрпљење нас не издаје и ми ћемо са своје стране све учинити да овај датум оживи у народу бар овде на северу Космета а онда, можда и шире – констатује Миленковић.
O истицању овог датаума, из Борчана 1941. године, као прве устаничке пушке против фашизма у Србији у Другом светском рату, сведоче и немачки документи, архиви Војноисторијског института у Београду и више књига докумената историчара о 1941. години на овим просторима.
Према званичним историјским документима шиптарска жанадрмерија је 6. јула 1941. године, са комадантом Бајазитом Бољетинцем и око 60 жандарма, заједно са Немцима, кренула на Борчане у сакупљању оружја. У тој акцији, 6. јула убили су на стражи двојицу Борчанаца Ранка и Милоша Петровића док је такође шест сељака Борчанаца погинуло у окршају, а више њих је заробљено. Но, у тој акцији и сами Борчанци су узвратили оружјем и тада је, 6. јула 1941. године страдало, од српске устаничке пушке Борачанаца и више шиптарских жандарма.
И изворна немачка документа на овај начин сведоче о овом дану и догађају у Борчанима.
Историчар Бранислав Божовић у књизи “Рударска чета“ – Војноиздавачки завод Београд – 1974. године, цитира документа немачке архиве где се потврђује овај догађај од 6. Јула 1941. године од немачког мајора Хостербаха.
И више других историчара у својим књигама описује устаничку борбу Борчанаца 6. јула 1941. године против окупатора Немаца и шиптарских жандарма.
Иначе, село Борчане се налази на јужним обронцима Копаоника на путу Косовска Митровица – Лепосавић – Рашка, седам километара источно од Сочанице. Просечна надморска висина села је 1138 метара. Борчане је веома старо село а први пут се помиње у Светостефанскох хрисовуљи из 1315. године када је приложено манастиру Бањска.
Борчане је имало основну школу која је радила пуних 47 година, и која је бројала 200 ученика, да би у септембру 1995. године, због малог броја ученика престала да ради.
Село данас има 15-так сталних становника у осам кућа и две – три породице које буду у селу преко лета. Некада је село, шездесетох година прошлог века, са свим засеоцима, имало више од 200 кућа и око 1000 становника.
Зоран Влашковић
