СРНА, 01. 06. 2022, Вријеме да истина о злочину изађе на видјело

Петровачка цеста: последице ракетирања хрватског миг-21 Фото: Портал Новости

БЕНКОВАЦ, 1. ЈУНА /СРНА/ – Саво Стијеља из села Заграда код Бенковца, који је имао само осам година када су пилоти хрватске авијације бомбардовали избјегличку колону на Петровачкој цести у августу 1995. године, сматра да је вријеме да истина о овом злочину изађе на видјело и да починиоци буду осуђени.

„Лаж је да су гранатирали нека оклопна возила, неки тенк који помињу, то је била само избјегличка колона. Ово је заиста подмукли чин за који треба да одговарају они који су криви“, изјавио је Срни Стијеља, који је на Петровачкој цести изгубио оца и дједа, а потом и мајку која је преминула од посљедица гранатирања.

Он је рекао да очекује да буду осуђени они који су гранатирали колону на Петровачкој цести и изразио наду да ће бити коначне оптужнице против официра Хрватске војске за злочин над српским цивилима – дјецом, женама и старцима.

Стијеља је навео да су му на Петровачкој цести погинули отац и дјед Бранко, а да су трогодишња сестра и он тешко рањени.

„Од посљедица ракетирања изгубили смо мајку, која је тада била у деветом мјесецу трудноће. Преминула је само неколико дана послије рањавања, након што је родила сестру Tању“, присјетио се тридесетпетогодишњи Стијеља, који данас живи у Србији далеко од родне Далмације и Бенковца.

Он је истакао да су, упркос страшним призорима и губитку најмилијих, морали да наставе даље да бјеже.

„Избјегличка колона је била дуга 100 километара и у њој је било искључиво цивилно становништво. Tо је народ који је био измучен, жедан и гладан и није био крив ни за шта. На Петровачкој цести страдали су недужни цивили“, навео је Стијеља.

Он је рекао да му је злочин на Петровачкој цести одузео најмилије и уништио дјетињство, али да га, упркос свему, вуче жеља за родном Далмацијом, Бенковцем и селом у којем је до сада био два пута.

Tужилаштво Србије за ратне злочине подигло је оптужницу против четири висока официра Хрватске војске због ратног злочина над српским цивилима, јер су у хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“ 7. и 8. августа 1995. године наредили авионско ракетирање колоне избјеглица на Петровачкој цести код Босанског Петровца, као и у мјесту Сводна код Новог Града у Републици Српској.

На Петровачкој цести, између Босанског Петровца и Кључа, авион хрватског ратног ваздухопловства „миг 21″ је 7. августа 1995. године бомбардовао избјегличку колону Срба из Републике Српске Крајине и тада је погинуло девет цивила, међу којима четворо дјеце и двадесетједногодишња дјевојка, док је око 50 теже рањено.

Погинули су Даринка Дрча /1927/ и њени унуци Јовица Дрча /1989/ и Мирјана Дубајић /1974/, сви из Бротиње код Доњег Лапца, Невенка /1984/ и Жарко /1986/, дјеца Спасе Рајића из Доњег Лапца, Крстан Вуковић /1951/, рођен у Хан Колима код Бањалуке и његов син Дарко /1982/, рођен у Бихаћу, обојица су живјела у Доњем Лапцу, те Бранко Стијеља /1923/ и његов син Мирко /1961/, из Надина код Бенковца.

Акција „Олуја“ је највеће и једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше Југославије током деведесетих година прошлог вијека. У акцији „Олуја“ у августу 1995. године са вјековних огњишта протјерано је више од 220.000 Срба, а погинуло је и нестало њих 1.877, од којих је 65 одсто цивила.