Сарајевски егзодус 1995. године Фото: Глас Српске, СРНА
На братуначком гробљу данас је служен парастос, положено цвијеће и одата почаст погинулим српским борцима чији су посмртни остаци, након потписивања Дејтонског мировног споразума, у егзодусу Срба из сарајевских општина прије 28 година пренесени и сахрањени на овом гробљу.
Овим парастосом за 187 погинулих бораца са сарајевског ратишта сахрањених у Братунцу обиљежено је и сјећање на 28 година од егзодуса Срба из Сарајева, односно српског напуштања вјековних огњишта у сарајевским општинама, које су у рату одбранили, али су мировним споразумом предате Федерацији БиХ.
Предсједник Удружења „Сарајевски Срби“ Видомир Бандука рекао је да су борци којима је служен парастос дали животе за Републику Српску, да су њихове кости пренесене када је 150.000 Срба из Сарајева, након Дејтонског мировног споразума, оставило тај град, напустило вјековна имања и зарад слободе и живота са својим народом и у својој републици за коју су гинули одрекли се материјалних богатстава која су имали.
„Ово је дан сјећања на погинуле, али и на српски егзодус. О том подвигу, судбини, одлуци и одрицању треба да учимо своју дјецу да схвате шта значи слобода и своја власт, закон и држава“, поручио је Бандука.
Он је истакао да се хиљаде појединачних и породичних одлука сарајевских Срба након потписивања Дејтонског мировног споразума „претопило“ у једну, а то је одрицање од материјалих вриједности и сеоба зарад живота у слободи.
Бандука је рекао да су нетачне, лицемјерне и провокативне тврдње сарајевских политичара и медија да је тадашње руководство Републике Српске наговорило српски народ да напусти простор сарајевских општина који су у рату одбранили.
„Ако смо тада били наговорени, зашто нису створени услови да се народ врати него се и даље исељава оно мало преосталих Срба или оних малобројних, који су повјеровали бошњачкој политици и вратили се на своја девастирана имања. Одлазе јер не могу да поднесу шиканирања, пљачку имовине, обесправљеност и да остваре основна права“, рекао је Бандука.
Милица и Будимир Зиројевић прислужили су свијећу и положили цвијеће на гробницу сина Милана који је дао живот за српску слободу и Републику Српску.
„Био је студент економије. Погинуо је у 22. години. Тешко је, али мора се живјети. Нисмо хтјели трпјети тортуру и напустили смо Хаџиће након потписивања Дејтонског мировног споразума као и цијели српски народ са тог подручја и понијели смо и кости наше погинуле дјеце да се непријатељ не би иживљавао на њиховим хумкама“, причају Милица и Будимир.
Будимир је истакао да нису добродошли у Хаџиће и да су одлучили да трајно остану у Братунцу са млађим сином и да посјећују гроб старијег Милана.
И данас је указано да се Срби из Сарајева и даље суочавају са уништавањем имовине, коју су Бошњаци узурпирали и користе не дозвољавајући власницима да њоме располажу.
Цвијеће су положили начелник општине Братунац Лазар Продановић, делегације Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, те Организације несталих Братунца и Сребренице и жена жртава рата из Братунца, као и делегација Удружења логораша регије Бирач и Удружења Срба из Сарајева, те бивших бораца „Игманске бригаде“ из Хаџића.
