Срна, 1.6.2015, Надгробна плоча за жртве усташких злочина [Мапа]

Сребреница: Надгробна плоча жртвама усташког терора 1943. Фото: РТРС/Срна

Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазју прије 72 године убијено је 228 Срба, од којих 80 дјеце. Према незваничним подацима, та два дана убијено је више од 250 српских цивила у Сребреници и околним селима.

СРЕБРЕНИЦА, 1. ЈУНА /СРНА/ – Код Спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници служен је парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан православног празника Тројице 1943. године и трећи дан Тројчиндана на Залазју.

На Спомен-костурницу, у којој су, како је написано, положени земни остаци неких жртава, постављена је надгробна плоча на којој је наведено да је 29. јединица натпоручника Независне Државе Хрватске Јосипа Курелца, у надирању ка Дрини, починила геноцид над српским народом убивши 2.262 српска цивила, међу којима 430 дјеце.

Прислужене су свијеће за покој душа убијених, a делегације Борачке организације, организације породица заробљених и погинулих бораца, као и несталих цивила, те делегација Срба чланова општинског руководства Сребренице положиле су цвијеће.

Парастос је служио сребренички свештеник Александар Млађеновић у присуству потомака и других Срба из овог мјеста.

„У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. јуна 1943. године, убиле више од 155 српских цивила, међу којима и породицу једног стоматолога Јевреја, као и породицу једног предсједника суда у овом мјесту -муслимана који је био ожењен Српкињом“, наводи Милош Николић.

Његов дјед Јово са снахом Василијом и једном петочланом јеврејском породицом убијен је у кући у којој Милош сада живи. Убијена јеврејска породица, према Николићевим сазнањима, била је у сродству са књижевником Исаком Самоковлијом.

Николић истиче да је наредног дана у селу Залазје убијено још 97 Срба (према неким подацима 107) међу којима 45 лица из породице Ракић, 16 Максимовића и 15 Драгичевића.

Мапу у новом прозору, са навигацијом и у пуној резолуцији можете погледати овде

У гомили убијених преживјело је петоро дјеце – Радо и Милан Драгичевић, Перо Ракић и Благоје Станојевић који су у међувремену умрли, а још је жива Рајка Ракић, удата Тодоровић.

Николић наводи да је Францетићев легионар, усташки официр Јосип Корелец, због погибије свог брата у борбама код Сребренице, наредио да се изврши одмазда и предводио је масакрирање које су усташе, уз помоћ домаћих присталица, свирепо починиле над српским цивилима.

Убијали су све Србе које су затекли у кућама. Страдале су многочлане породице – Стевановић, Крстић и друге. Убијено је пет чланова породице пекара Остоје Стевановића као и 15 цивила из сребреничког села Брежани који су се тог дана затекли у Сребреници.

„Међу убијеним није био ниједан војник, а цивили су убијани свирепо и на различите начине“, прича Милош Николић.

Према његовим ријечима, плоче са именима настрадалих налазиле су се у сребреничкој цркви, али су у посљедњем рату полупане и однесене јер су „потомци српских убица хтјели да избришу историјске чињенице и памћење о српском страдању на овом простору“.

Постављена је нова плоча са српским обиљежјем у знак сјећања на жртве.

Николић наводи да број и имена настрадалих 14. јуна 1943. године на овом подручју никада нису тачно утврђени, јер то није био интерес комунистичког система, али је након Другог свјетског рата тај усташки официр осуђен у Загребу и кажњен на неку симболичну затворску казну.

Убијени су бачени и дјелимично затрпани у јаму у близини данашње полицијске станице, одакле је приликом изградње колектора дио посмртних остатака 1971.године пренесен у ову костурницу, а дио из других јама никада није достојно сахрањен.

У Другом свјетском рату нестала су сва српска села на ширем подручју Сућеске, као што су Слатина, Липовац, Жедањско, Шушњари и још неки српски засеоци. Српска имања су након рата, на необјашњив начин, запосјели и користили муслимани.

Данашњем парастосу присуствовао је Цвијетин Максимовић, чији је дјед Богдан једини из породице Максимовић, преживио покољ на Залазју, јер је раније био одведен у заробљеништво у Њемачку одакле се вратио 1945. године.

Према његовим ријечима, у Спомен-костурници нису положене кости никавих имагинарних антифашиста него Срба које су убиле усташе.

Он наводи да се ове жртве и злочини не смију заборавити и да су српска покољења дужна да се присјећају мученика и одају им пошту.

Приредио: Миро ПЕЈИЋ