СРНА, 10. 5. 2024, Зворник: Муслимани убијали Србе, а проглашени највећом жртвом

Спомен, илустрација Фото: РТРС

Марковић је изјавио Срни да су, према подацима Градске оранизације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Зворник, муслиманске снаге од 1992. до 1995. године на подручју тадашње зворничке општине убиле 578 српских бораца, док се 50 њих воде као нестали. Према овим подацима, рањено је 1.800 војника, док се још траже 23 припадника Војске Републике Српске и 15 цивила.

Он је навео да су се муслимани организовано припремали за рат са једним циљем да Србе побију и протјерају са ових простора као што су то радили 1914. године као припадници шуцкора у аустроугарској војсци и 1941, када су масовно били у служби усташке Независне Државе Хрватске и њемачких нациста.

РАТ У ЗВОРНИКУ ЗАПОЧЕЛИ МУСЛИМАНИ АПРИЛА 1992.

„У Зворнику су рат повели муслимани почетком априла 1992. године, када је тадашњи начелник зворничке полиције Осман Мустафић у ноћи између 3. и 4. априла из магацина Министарства унутрашњих послова подијелио наоружање резервном саставу муслиманске полиције“, рекао је Марковић и додао да се већина Срба из страха и пријетњи по живот из Зворника повукла према Каракају, гдје је већинско становништво било српско.

Он је нагласио да су већ 5. априла 1992. године у зворничкој мјесној заједници Сапна локални челници СДА пуцали из аутоматског наоружања на два возила ЈНА која су пролазила кроз то насеље и убили заставника ЈНА Михајла Мику Стојановића, те заробили четири припадника војне полиције, који су касније размијењени.

Истичући да су се зворнички Срби изненадили како су муслимани, дојучерашње комшије, без милости пријетили и нападали Србе, Марковић је навео да се српски народ, увидјевши да је стање веома озбиљно и да се не би поновила 1941. година, организовао и 9. априла 1992. ослободио Зворник од муслиманских оружаних снага које су себе називале „Патриотска лига“.

„У ослобађању Зворника, муслимани су се супротставили и у санитетском возилу убили Рада Радовића када је кренуо да превезе рањеног српског борца. У том нападу рањена је и медициска сестра“, рекао је Марковић.

Марковић је подсјетио да су 9. маја муслимански екстремисти напали српско село Баљковица и убили три брата Митровића (Бранислава, Драгомира и Радислава), њиховог брата од тетке Божидара Микића, те усмртили још три, а ранили четири особе српске националности.

Према његовим ријечима, муслимани из Витинице и Ковачевића упали су 26. маја 1992. године у Кисељак и убили шест мјештана на кућном прагу, од којих су једног запалили у оближњој кући, а једном одсјекли главу и ставили му је у крило.

Марковић је подсјетио и да су у мјесту Каменица муслимани 29. маја исте године напали из засједе полицијско возило и убили командира полиције Славка Ерића, те полицајца Владу Вујевића.

НЕЗАПАМЋЕН ЗЛОЧИН – УБИСТВО ДЈЕЧАКА СЛОБОДАНА СТОЈАНОВИЋА

„Незапамћен злочин догодио се 26. јуна 1992. године, када су муслиманске хорде из правца Сребренице упале у српско село Доња Каменица и убиле дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића, који се вратио у напуштено село да ослободи везаног пса. Мучитељ му је била Албанка Елфета Весели„, рекао је Марковић и истакао да је за тај злочин Веселијева осуђена на минорну казну.

Марковић је подсјетио да су 1. септембра 1992. године, у нападу на српско село Растошница, муслимани убили 20 мјештана, махом цивила, од којих се шест још води као нестало.

„Сребренички муслимани, које је свијет окарактерисао као највеће жртве на овим просторима, упали су дубоко у територију Републике Српске и из засједе на Црном врху пресрели колону возила и убили 11 Срба, који су већином били цивили, док су исти дан нападом на српске положаје убили још осам припадника Војске Републике Српске“, истакао је Марковић.

Наводећи да су седам дана касније, тачније 17. септембра, муслимани напали српско Ново Село и убили девет припадника Војске Републике Српске и четири цивила, Марковић је рекао да су тада одвели једну Српкињу (име познато Редакцији) која је више мјесеци провела у заробљеништву у Церској, пролазећи кроз невиђени пакао који су јој приредили комшије муслимани.

НАПАД НА ГЛОЂАНСКО БРДО – ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ МУСЛИМАНСКИХ ЗЛОЧИНА

Према Марковићевим ријечима, више муслиманских снага из правца Тузле, обучених у униформе сличне униформама војне полиције српске војске са бијелим опасачима, упале су 8. октобра 1992. године у мјеста Шетиће, Петковце, Малешић и Клису, гдје су у засеоку Пантићи убиле осам цивила од којих шест жена /најстарија 1902, а најмлађа 1946. годиште/, а потом их масакрирале, док су истог дана на зворничком подручју убиле још 20 припадника Војске Републике Српске.

„Један од највећих муслиманских злочина догодио се 6. новембра 1992. године на Глођанском брду, гдје су сребренички муслимани под командом Насера Орића убили 126 припадника Војске Републике Српске, од којих је већина мучена на разне начине, односно везањем и притезањем бодљкавом жицом на храстове прије него што су убијени“, рекао је Марковић и додао да се још трага за осморицом несталих српских бораца на Глођанском брду.

Он је навео и да је 10. фебруара 1993. године са муслиманских положаја испаљена грната у центар Зворника убивши Александра Ђирђића, који је имао само годину и девет мјесеци, те да су муслиманске снаге 1. августа исте године напале село Бошковиће у којем су убиле 15 припадника Војске Републике Српске и цивила, запаливши више кућа.

Истичући да је на зворничком подручју било већих и мањих упада муслиманске војске у којима су убијани мјештани и паљене куће, Марковић је рекао да су један од тих упада извршили сребренички муслимани који су од 13. до 17. јула 1995. године ударили на српске положаје и убили више од 80 припадника Војске Републике Српске и цивила.

Марковић је напоменуо да је то само дио звјерстава која су муслимани починили над Србима на зворничком подручју, а за која нико још није одговарао, док истовремено оркестрирано оптужују Србе за све што се дешавало у грађанском рату у БиХ.

Он је указао да је застрашујуће да нико не жели да саслуша истину, а посебно западне земље, и коначно проговори о злочинима над око 3.500 српских жртава које су муслимани убили само на подручју Братунца и Сребренице.