Срна, 10.6.2016, Чемерно – тужни дио низа стратишта цијелих српских породица

Илустрација Фото: Интернет

ЧЕМЕРНО , 10. ЈУНА /СРНА/ – Код Спомен-обиљежја на Чемерну код Илиjаша свештеници Српске православне цркве служили су данас парастос за 32 српска цивила из овог села које су прије 24 године звјерски убили припадници такозване Армије БиХ.

Чланови породица српских жртава и представници институција Републике Српске положили су цвијеће и прислужили свијеће на мјесту злочина који су починили припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња, и који још нису одговарали за своја недјела због инертног правосуђа у БиХ и Федерацији БиХ.

У име предсједника Републике Српске Милорада Додика, вијенац је положио његов изасланик Миладин Драгичевић, а у име Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске потпредсједник ове организације Вељко Лазић.

Парастос је служио парох илијашки јереј Божидар Тановић.

Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова напале су Чемерно у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године.

Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, а село су сравнили са земљом. Чемерно је данас потпуно пусто село у коме нема ниједног Србина повратника.

Током напада на Чемерно убијени су готово сви становнци, а починиоци су имали jасну наредбу претпостављених да у овом мјесту униште све.

Они становници који нису убијени на кућном прагу или су у нападу рањени, одведени су у злогласне логоре за Србе.

Као и у осталим муслиманским нападима на српска села, и на Чемерну је опљачкано и однесено у Сарајево и околна муслиманска села све што се могло понијети, а село је остало разорено и спаљено.

Жртве напада муслиманских снага на Чемерно су: Милош Буњевац, Миросава Буњевац, Ранко Буњевац, Славојка Буњевац, Ђорђо Буњевац, Ковиљка Буњевац, Горан Буњевац, Рајко Буњевац, Новко Ћетковић, Спасенија Дамјановић, Ранка Дамјановић, Јадранка Дамјановић, Стака Дамјановић, Здравко Дамјановић, Манојло Ђука, Гојко Ћурђић, Мирослав Јанковић, Сретен Јанковић, Радомир Јевтић, Светозар Капетановић, Љубиша Лазендић.

У нападу муслиманске воjске из Брезе, Високог и Какња убијени су и Милован Малешевић, Жарко Малешевић, Недељко Мићић, Станоје Мирковић, Миро Пантић, Стана Рашевић, Милинко Трифковић, Јања Трифковић и Рајко Трифковић, док се остале жртве воде као нестале.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске 8. марта 2007. године поднијело је допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака који су осумњичени за ове злочине.

Миладин Драгичевић, изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика, изјавио је данас у селу Чемерно, гдје је служен парастос за 32 српска цивила, које су прије 24 године звјерски убили припадници такозване Армије БиХ, да је ово мјесто још једно у низу српских стратишта на којем су поубијане цијеле породице.

„Скоро сам био на парастосу и у Брадини, гдје су такође звјерски убијене цијеле српске породице, а њихова огњишта уништена“, рекао је Драгичевић новинарима.

Он је посебно огорчен на понашање локалних илијашких власти који су наредиле да се са спомен-обиљежја на масовној гробници у Чемерном ријеч ратни злочин прекрије плочицом на којој стоји ријеч „збивања“.

„Нису се ти несретни Срби сами поубијали, него су их убили злочинци“, рекао је Драгичевић.

Према његовим ријечима, политиком двоструких аршина, Бошњаци у Вишеграду упорно настоје да на слична обиљежја исписују ријеч „геноцид“, што никад није доказано.

Потпредсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Вељко Лазић упозорио је да никад нико из Републике Српске не смије заборавити страдања невиних Срба током одбрамбено-отаџбинског рата.

„Међутим, ту наилазимо на јак отпор власти у Федерацији БиХ /ФБиХ/, које нам упорно не дозвољавају да на подручју ФБиХ подижемо спомен-обиљежја српским жртвама“, рекао је Лазић.

Велиборка Трифковић, која је тог кобног дана била у шестом мјесецу трудноће, по ко зна који пут пожалила се на поражавајућу чињеницу да још нико није одговарао за смрт 32 недужна српска цивила на Чемерну, иако се добро зна ко је то урадио.

„Нас десетак-дванаест спасили смо се само зато јер смо се сакрили у оближњој пећини“, каже Трифковићева.

Чланови породица српских жртава и представници институција Републике Српске положили су данас цвијеће и прислужили свијеће на мјесту злочина који су починили припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња и који још нису одговарали за своја недјела због инертног правосуђа у БиХ и Федерацији БиХ.

Припадници муслиманских јединица из села Корита, Махмутовића Ријека и Орахова напале су Чемерно у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године и убили 32 српска цивила, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, а село су сравнили са земљом.

Чемерно је данас потпуно пусто село у коме нема ниједног Србина повратника.

Парастос је служен у организацији породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево.