СРНА, 11. 12. 2023, Нема кажњених за убиства цивила у Паулин Двору ни након 32 године

Сахрана дела жртава масакра у Паулин Двору Фото: Јутарњи лист

Иако су протекле 32 године од када су припадници Хрватске војске у Паулин Двору код Осијека убили 17 српских и једног мађарског цивила, правосуђе Хрватске за овај злочин још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премјештање посмртних остатака жртава.

Информационо-документациони центар „Веритас“ подсјећа да је међу убијеним у ноћи између 11. и 12. децембра 1991. године у Паулин Двору било осам жена и четири брачна пара. Само из породице Катић убијени су Дмитар /82/, његови синови Милан /59/ и Петар /54/, снаха Босиљка /47 и рођака Драгиња /69/.

Након мучног убиства недужних цивила, 17 посмртних остатака је одвезено са мјеста злочина и скривено на простору војног складишта Луг код Чепина, гдје су тијела прекривена старим возилима, док је на мјесту злочина остављен скалпирани леш Даре Вујновић /57/, која је затечена и убијена ван „куће смрти“.

Да би уништили траг злочина, они су ујутро експлозивом сравнили са земљом кућу Андрије Буквића.

Истога дана из своје куће, која је била под стражом, нестала је болесна и непокретна старица Милка Лапчевић /81/, чије је тијело почетком марта 1992. године пронађено смрзнуто у јарку у близини села Храстин, на удаљености од око два и по километра од њене куће.

Командант оперативне зоне пуковник Карл Гориншек убрзо је сазнао за злочин, обавијестио Главни штаб Хрватске војске „про форме“ наредио истрагу, која се претворила у строго чувану тајну.

О овом злочину се поново почело говорити тек крајем новембра 1996. године када су се око складишта Луг почели врзмати хашки истражиоци, због чега је тадашњи командант Другог зборног подручја, генерал Ђуро Дечак, од тадашњег шефа Хрватске извјештајне службе /ХИС/, Мирослава Tуђмана, тражио мишљење о прелокацији посмртних остатака.

Под надзором Сигуроносно-информативне службе /СИС/, на чијем је челу тада био пуковник Анте Гугић, и уз пратњу и знање Криминалистичког сектора Војне полиције, којем је на челу био бојник /мајор/ Анте Главан, транспорт посмртних остатака, спакованих у бијелу пластичну бурад, средином јануара 1997. године обавила је Карловачка инжењеријска бригада ХВ-а.

Посмртне остатке паулиндворских жртава, на локацији Ризвануша на Велебиту у близини Госпића, око 500 километара удаљеној од примарне гробнице, пронашли су и ексхумирали истражиоци Хашког трибунала у мају 2002. године.

Годину дана касније, породице су их идентификовале у Заводу за судску медицину у Загребу и већину од њих сахраниле у заједничку спомен гробницу у свом селу, коју су сами изградили и финансирали.

Посмртни остаци Милке Лапчевић ексхумирани су у јуну 2006. године са Централног гробља у Осијеку, а идентификована је у октобру исте године и сахрањена на истом гробљу.

Због ратног злочина против цивилног становништва извршеног у Паулин Двору, у марту 2003. године, оптужена су само двојица припадника 130. бригаде ХВ као непосредни извршиоци.

На суђењу, које је потрајало све до 2013. године, правоснажно су осуђена обојица оптуженика Никола Иванковић на 15 и Енес Витешкић на 11 година затвора.

У Паулин Двору је 1991. године, према попису становништва у Хрватској, живјело укупно 168 становника: 147 Срба, девет Југословена, четири Хрвата и осморо осталих.

Према попису становништва у Хрватској из 2021. године, у том селу живио је укупно 71 житељ, 29 мушкараца и 42 жене, без навођења националне припадности.