СРНА, 14.11.2020, Срби ослобађали – политика наградила Хрвате

Историјска карта Барање, Дероко Париз,1919. Тодоровић, Београд 2010. Фото: Википедија

БИЈЕЉИНА, 14. НОВЕМБРА /СРНА/ – Српска војска је у Првом свјетском рату 14. новембра 1918. године ослободила Барању, област са већинским српским становништвом.

Барању су други пут, у Другом свјетском рату, послије битака на Батини и Болману, крајем 1944. године ослободили Руси и Срби.

У новембру 1991. године, ова област је ушла у састав Републике Српске Крајине, али је Ердутским споразумом, потписаним у новембру 1995. године, стављена под двогодишњу међународну прелазну управу, послије чега је припојена Хрватској.

У 15. вијеку почела је сеоба Срба са јужних српских територија у Барању, у којој су на почетку 16. вијека већ представљали значајан фактор.

У већој мјери Срби су се у Барању досељавали за вријеме владавине Турака.

Кад је 1687. године Аустрија освојила Барању, нове власти покушале су да покатоличе барањске Србе, али су ови покушаји пропали због досељавања нових Срба у Великој сеоби /1690/, под патријархом Арсенијем Чарнојевићем.

Године 1695. Срби су добили у Барањи епископију са сједиштем у Мохачу.

Одмах послије престанка турске владавине, у Барањи су раздијељени велики комплекси земље различитим свјетовним и црквеним великашима, па је тако принц Еуген Савојски добио Беље.

За вријеме Ракоцијевог устанка, барањски Срби су много страдали од руке мађарских устаника – куруца. Током 18. вијека спровођена је њемачка колонизација, а од Аустроугарске нагодбе 1867. године и мађарска.

Барања је била обухваћена прокламованим границама Српске Војводине из 1848. године, али српске оружане снаге нису успјеле да успоставе контролу над овом регијом.

Приликом одређивања коначне границе између Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца и Мађарске, територија Барање подијељена је између ове двије државе.

Између 1918. и 1922. године Барања је била у саставу Бачке жупаније, између 1922. и 1929. била је у саставу Бачке области, а између 1929. и 1941. у саставу Дунавске бановине.

Окупирале су је силе Осовине 1941. године и прикључиле Хортијевој Мађарској.

Године 1945, када су утврђиване границе између република, одлуком Комисије Политбироа ЦК КПЈ, која је утврђивала границу између Хрватске и Србије и коју су сачињавали Милован Ђилас, у име Србије, и Вицко Крстуловић, у име Хрватске, цијела Барања је припојена Хрватској.

Између 1991. и 1995. године Барања је била дио Републике Српске Крајине, а између 1995. и 1997. године дио Сремско-барањске области, којом су управљале УН.

Године 1997, послије пада Републике Српске Крајине и протјеривања Срба, Барања је инкорпорирана у Хрватску и прикључена Осјечко-барањској жупанији.