СРНА, 15.12.2022, Промовисане књиге и одржан округли сто о Јездимиру Дангућу

Мајор Јездимр Дангић Фото: Милосав Самарџић, Pogledi.rs

БРАТУНАЦ, 15. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – У Кравици код Братунца данас је одржана промоција романа Јездимира Дангића Наше тамновање и Глад и тамница који говоре о страдањима и тамновању припадника Младе Босне које је Аустроугарска осудила за припрему и учешће у атентату на престолонасљедника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву.

О романима, објављеним између два свјетска рата и Дангићевом животу и стваралаштву, као и недаћама његове породице, говорили су професор српског језика и књижевности Миленка Илић, Дангићева кћерка Нада и историчар Вељко Ђурић Мишина, бивши директор Музеја жртава геноцида у Београду.

Мишина је рекао да је Дангић ушао у српску литературу својим причама и романима, али су деценијама његова дјела била забрањивана и скрајнута због активног официрског учешћа у четничком покрету.

Он је објаснио да је комунистички режим на војном суду у Сарајеву осудио Дангића на стријељање и та пресуда је извршена 1946. године, а забрањивао је књижевна дјела и прогањао чланове његове породице.

„Осамдесетих година прошлог вијека открива се истина о Дангићевој ратној улози и његовом доприносу заштити и спасавању српског народа чиме се слика историје у овом крају мијења и долази до нових сазнања о којима ће се говорити“, закључио је Мишина.

Професор српског језика и књижевности Миленка Илић оцијенила је да се ради о романима изузетне књижевне, историјско-документарне и психолошке вриједности који су деценијама неоправдано били недоступни читаоцима.

Она сматра да Дангићеве романе треба прочитати и сазнати много о једном тешком периоду српске историје и бораца за слободу српског народа и патњама кроз које су пролазили.

Дангићева кћерка Нада, пјесникиња, говорила је о патњама породице, посебно њене мајке, понижавањима, неповјерењу, сумњичавости и жигосању које су доживљавали од комунистичких власти због Дангићевог ратног пута.

Организатори ове веома посјећене промоције и округлог стола били су Удружење „Мост“ из Скелана, те мјесна заједница Кравица и Основна школа „Петар Кочић“ из овог мјеста.

Јездимир Дангић је рођен у Братунцу 5. маја 1897. године у свештеничкој породици.

Радио Освит, Зворник: Oкругли сто о књигама Јездимира Дангућа

Округли сто о књижевним дјелима Јездимира Дангића одржан је Кравици у организацији удружења „Мост“ и др Радомира Павловића, који су откупили одређен број књига Дангића са планом да их поклоне школама, културним центрима и библиотекама у регији.

Јездимир Дангић је од 1937. до 1941. године у листу „Политика“ објавио двадесетак приповедака, а за објављене књиге „Наше тамновање“ (1938) и „Глад и тамнице“ (1940), добио је награде Српске краљевске академије и Задужбине Павла и Радојке Вуковић.

О књижевном старалаштву Јездимира Дангића, његовим објављењим књигама, говорили су Нада Дангић, кћерка Дангића и историчар Вељко Ђурић. Представљајући његово стваралаштво, професор Вељко Ђурић је нагласио да је Дангић због својих активности током Другог светског рата склоњен из историје и из књижевности. Ђурић је истакао да Јездимир Дангић прирпада врху српске литературе са тематиком из Првог свјетског рата.

Према ријечима др Радомира Павловића, он и Удружење “Мост“ су на овај начин желели да младе упознају са књижевним дјелима Јездимира Дангића.

О Јездимиру Дангићу више се зна кроз историју, а мање кроз књижевост, мада је књижевни критичар и писац Владимир Ћоровић, оценио да је Дангић књиге писао с пуно топлине, закључујући како се у српској књижевности одавно није појавила књига после које човјек осјећа потребу да постане бољи.

Јездимир Дангић је рођен у Братунцу, 1897.године као свештеничко дете, а 1947. године пред Војним судом у Сарајеву, осуђен је на смртну казну и истог мјесеца стрељан.

Био је ђак тузланске Гимназије и најмлађи припадник Младе Босне. Осуђен је на три и по године затвора 1914.године са оптужбом за велеиздају Аустроугарске. Казну је одробијао у Тузли и Зеници у вријеме трајања Првог свјетског рата. После рата, студирао је правне науке. У Други свјетски рат је ушао као припадник четничког покрета Драже Михаиловића, по чијем је наређењу августа 1941. именован за команданта свих четничких јединица источне Босне. Немци га заробљавају 1942.године у Рогачици и депортују у заробљенички логор Стриј у Пољској. У логору остаје до августа 1944.године, а након Варшавског устанка бори се у пољској војсци. Као бројне пољске официре, заробили су га Совјети и одвели у затвор Љубљанка у Москви, а потом и изручили Југославији где је осуђен и стрељан.