СРНА, 16. 5. 2024, Српска памти: Војвода Радомир Путник, родоначелник српске војске – На данашњи дан

Војвода Радомир Путник и спомен табла у Калгарију

Један од највећих српских војсковођа и творац модерне српске војске војвода Радомир Путник (1847-1917), који се као сјајан стратег исказао у балканским ратовима и Првом свјетском рату, умро је 17. маја 1917. године.

Радомир Путник био је војник и војсковођа пуних 40 година, а војничко звање стекао је у Артиљеријској школи у Београду.

Путник је два пута био начелник Главног генералштаба, пет пута министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у балканским и Првом свјетском рату.

Радомир Путник је, као творац модерне српске војске, у оквиру школовања и обуке официра увео различите новине, укључујући и рјешавање тактичких задатака.

Путник је заједно са Живојином Мишићем припремио све ратне планове за балканске ратове и Први свјетски рат.

Учесник свих ратова од 1876. до 1918.

Путник је био учесник свих ратова Србије од 1876. до 1916. године. У два српско-турска рата од 1876. до 1878. године командовао је Рудничком бригадом и Ветерничким одредом, јединицама које су се истакле у борбама на Јавору, Великом Шиљеговцу, Ђунису, око Пирота и у ослобађању Ниша, Врања и Гњилана.

У српско-бугарском рату 1885. године, Радомир Путник био је начелник Штаба Дунавске дивизије, а 1890. постављен за помоћника начелника Генералштаба. Тада је у програм обуке старјешина увео рјешавање тактичких задатака на Вишој школи Војне академије, у којој је предавао тактику и генералштабну службу.

Команда над Шумадијском дивизијском облашћу повјерена је Путнику 1893, али му је 1895. одузета, те је 1896. пензионисан под сумњом да сарађује са Радикалном странком.

Он је реактивиран послије убиства краља Александра Обреновића 1903. године и од тада је као начелник Главног генералштаба и министар војни 1904, 1906-1908. и 1912. године руководио ратним припремама.

Захваљујући Путнику, српска војска је наоружана брзометним оружјем и тешком артиљеријом, утврђена је њена доктрина, увећан је и обучен резервни старјешински кадар, отворене су официрске школе родова, обучено више генерација генералштабних официра, те израђени ратни планови и прописани поступци мобилизације.

Славни српски војсковођа је у Првом балканском рату као начелник Штаба Врховне команде знатно допринио побједи српских армија у неочекиваном судару са турском војском у Кумановској, а затим у Битољској бици у октобру и новембру 1912. године.

Послије Кумановске битке Путник је унапријеђен у чин првог војводе српске војске.

У Другом балканском рату, 1913. године, војвода Путник је правовремено распоредио и припремио војску, предвидјевши бугарски напад, што је било одлучујуће за тријумф у Брегалничкој бици.

Велики тактичар

У Првом свјетском рату војвода Путник био је начелник штаба Врховне команде, све до погоршања болести 1916. године, када га је на том мјесту наслиједио генерал Петар Бојовић.

Радомир Путник командовао је српском војском за вријеме све четири непријатељске офанзиве на Србију.

У Првом свјетском рату 1914. године, он је вјештим маневрисањем и груписањем главнине српских снага допринио сламању надмоћних аустроугарских трупа у Церској и Колубарској бици.

Његова одлука да напусти Београд и скрати фронт за вријеме Колубарске битке била је пресудна јер је српска војска добила вријеме да се опорави и одмори.

Препорођену српску војску војвода Путник повео је у офанзиву, која је нанијела одлучујући ударац Аустроугарима код Сувобора, након чега је аустроугарска војска потиснута са територије Србије.

Када је почела четврта офанзива на Србију, Путник је већ био тешко болестан и није имао много удјела у оперативним одлукама.

Ипак, у околностима веома неповољним по Србију, он је успио да организује повлачење српске војске преко албанских и црногорских планина, до албанског приморја.

Војвода Путник је притом низом маневара осујетио намјеру њемачке Врховне команде да, у садејству са бугарским и аустроугарским трупама, опколи и уништи српску војску.

Претходно су га савезници, погрешно процијенивши ситуацију, онемогућили да офанзивом спријечи Бугарску да ступи у рат на страни Централних сила.

Сахрањен на руском гробљу

Тешко болестан, Путник је стигао у Скадар 6. децембра 1915. године, а 9. јануара 1916. пребачен је на Крф, гдје се лијечио до септембра исте године. Са Крфа је отишао у Ницу да настави лијечење.

Војници су првог српског војводу, тешко болесног, на рукама пренијели преко Албаније. Путник је затражио да му се одобри петомјесечно одсуство за лијечење, које му је одобрио краљ Петар Први Карађорђевић.

Радомир Путник умро је 17. маја 1917. године у Ници, гдје је ковчег са његовим посмртним остацима остављен у цркви на Руском гробљу.

Један од српских новинара пролазећи седам година касније туда запрепаштено је писао:

„Велики вођа наше војске још увек лежи у црквеном прозору и отаџбина не може још увек да се сети свог великог сина коме толико дугује“.

На то су му два француска генерала рекла: „Или га пренесите у своју земљу и сахраните или дајте да га ми Французи сахранимо“.

Новембра 1926. године, више од девет година након смрти, на београдску жељезничку станицу стигли су посмртни остаци војводе Путника.

Славни српски војсковођа сахрањен је на Новом гробљу, уз све државне и војне почасти. Ту му је, прилозима многобројних поштоваоца, подигнута капела.

Планина у Канади добила име по српском генералу

Већ по завршетку Првог свјетског рата, одајући почаст начелнику Врховне команде српске војске и првом српском војводи Радомиру Путнику, Канађани су једној од својих планина дали име Путник.

Мада је умро прије стварања Југославије, Путникова слава, побједе српске војске и одлучујућа помоћ у повезивању Јужних Словена пратиле су његово име цијели 20. вијек.

Он и војвода Степа Степановић имали су своја посебна мјеста као команданти српске војске, која је ослободила Јужне Словене и омогућила стварање Југославије.

Једна од најдужих сарајевских улица, као и бројне улице у другим градовима бивше Југославије деценијама су носиле име војводе Путника у знак захвалности због побједе над аустроугарским окупаторима.