СРНА, 17. 3. 2023, Котор Варош: Представљена књига о страдању народа Козаре

Кад прошлост проговори: Козара 1942-2022, насловница Фото:Глас Српске

КОТОР ВАРОШ, 17. МАРТА /СРНА/ – У порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Котор Варошу вечерас је промовисан зборник „Кад прошлост проговори: Козара 1942-2022″ који садржи стручне радове историчара и публициста из Републике Српске, Србије и Хрватске, те бројне фотографије и документе о страдању народа Козаре у Другом свјетском рату.

Један од аутора зборника Зоран Кос рекао је Срни да је прошло осам деценија од страдања народа Козаре, те да је исто толико требало да се јавно проговори о тој теми на исправан начин.

„Обиљежавајући значајан датум – 80 година од офанзиве на Козари, покушали смо да историјски реално сагледамо козарачку катаклизму. Жеља нам је била да што објективније сагледамо страдање нашег народа, прије свега зарад будућих истраживања и комплетирања историјске истине о отпору и борби у којој су недужни, голоруки народ Козаре тукли њемачки тенкови и авиони и бројчано надмоћнија усташко-њемачка пјешадија“, истакао је Кос.

Према његовим ријечима, у свему је учествовало и квислиншко домаће становништво, а жртве су били припадници српског народа, православне вјере, оба пола и свих животних доба.

„Покољи су чињени у кућама, на кућним праговима, у двориштима, на путевима, по шумама, ораницама и ливадама, у православним храмовима и црквеним домовима, те у логорима, дјечијим и сабирним на челу са злогласном усташком фабриком смрти Јасеновац“, нагласио је Кос.

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде

Аутори зборника Раденко Вујасин и Радоја Рацановић говорили су о догађајима након проглашења Независне Државе Хрватске.

„Усташко вођство планирало је да Бањалука буде главни град, што је значило да српски народ на овим просторима треба побити, протјерати и преселити у Србију. Схвативши шта му се спрема, након великих злочина у Далматинској загори, Лици, Банији, Кордуну и Босанској Крајини, српски народ је устао и почео организовање отпора“, навео је Рацановић.

Вујасин је рекао да је један од угледних Срба и устанички вођа био учитељ Лазар Тешановић, чије активности у ратном вихору историчари још нису до краја разјаснили.

„Зна се да је као ратник припадао Југословенској војсци у Отаџбини, губитничкој страни у рату. У народу је остало сјећање да због њега и сабораца није било великих страдања у јаворанском крају и дијеловима које су штитиле Тешановићеве чете. Мало је познато како је страдао, а не зна се ни гдје му је гроб“, закључио је Вујасин.

Аутори су сагласни у оцјени да је осам деценија живјела лаж да су четници учествовали у офанзиви на Козари, а једина је истина да су имали на свом кућном прагу окршаје са партизанским јединицама и многи су због тога главу изгубили.

Организатор вечерашње промоције била је Књижевна заједница „Васо Пелагић“ из Бањалуке, а домаћин архијерејски намјесник которварошки Миленко Нарић.